Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

90 __ Лорене Стерн

кључ у џеп — па шада — кад победа би обезбе__Бена — а не пре, притиснух уста на њен образ и узевши је опет за руку, отпратих је безбедну до врата гостионичких.

ТАЈНА. 12 19) 4 бе

Ако човек познаје срце, знаће, да ми је било немогућно вратити се одмах у своју собу; — то би било додирнути хладну дирку у сниженој терци при крају музичког комада, при коме су зашграли сви моји осећаји: —- с тога, кад пустих руку лепе /Џе Че сћатбте, застадох неко време на гостионичкој капији зазјавајући у сваког што прође — и домишљајући се о њима, док ми се пажња не устави на једном једином предмету који би постидео ма какве врсте нагађања о себи.

То је била подутачка прилика са филозофским, озбиљним препланулим лицем, која је спокојно пролазила улицом, обрћући се натраг од прилике на шест корака горе и доле од гостионичког уласка; човеку је могло бити око педесет и две — под ми шком носио је кратак штапић — обучен је био у загасито сив капут, прсник и панталоне одело; као да је служило годинама, па ипак је било чисто; на целом њему се видело нешто од смерне ргоргеге. По том што је скидао шешир и по начину на којије ословљавао много њих успут, видех да он мол = лостињу: извадих дакле су два из џепа да љу бпремте дам, кад му буде ред да се обрати мени.

(Он прође поред мене и не затражи ништа — а а на пет корака даље замоли неку ситну женицу да му удели, — Однас двоје ја сам пре личио, да ћу дати нешто. — Таман је свршио стом женом, а већ скиде шешир другој која је долазила истим путем. — Неки постарији господин ишао је лагано а за њим један омлађи живахан. — Он их пусти