Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање“ 91

обојицу да прођу и не затражи им ништа; ја остадох посматрајући гаједно пола сахата, а за то време је он прошао дванаестак пута тамо амо, и видео сам да без промене изводи исти смер,

У овоме су биле две чудновате ствари, које дадоше моме мозгу посла, и то узаман; — прва је била та, што тај човек прича своју причу само лепом сполу; — а друга — какве ли је врсте била та прича, и каквог ли је рода била та речитост, која је размекшавала срца у жена, и за коју је он знао, да ће бити улудо огледати је на људима.

Биле су још две околности које су замршавале тајанственост; — једна је била, што је он свакој жени говорио на ухо оно што јој је имао рећи, и начином да је то изгледало пре као поверавање неке тајне него молба; — друга је била, што је свакад имао успеха. — Ни једну жену није ословио, а да она

није извадила кесу И одмах му уделила нешто. Никакав начин— нисам могао пронаћи да 06 јасним ову чудну појаву, ила ми :2 задана загонетка да се забавим остатак вечери; попех се дакле у своју собу.

СТВАР ДУШЕВНА, ПАРИЗ.

За мном ге устопце пео гостионичар, који уђе у моју собу да ли каже, да ћу се морати постарати за стан на дјугом месту, — Што то, пријатељу 7 рекох му, — 'н ми одговори, да сам се ја био затворио с једно" младом женском, читава два сахата, у своју спаваћу собу, а то је против реда у његовој кући, — Врло цобро, рекох му, сви ћемо се тада растати као пријатељи — девојци је потаман — мени је потаман — ла ви остајете како сам вас затекао. — То је било довољно, рече он, да убије глас његовој гостионици. — Уош тоуег, Мотзтеџт,") рече он, показујући на дсфи крај постеље, на коме смо ми

1) „Ви видите, 'осподине |"