Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

92 | Лоренс Стерн

седели. — Признајем, да је то донекле изгледало као очевидан доказ, али како ми понос није допуштао, да се упуштам у појединости случаја, опоменух га да остави своју душу да мирно спава, каошто ћу и сам учинити са својом те ноћи, а да ћу му, што му дугујем, платити О доручку, | — Ја сене бих обзирао, Молзгеш, рече он, да сте имали двадесет девојака. — То је двадесет више, одговорих му, прекинувши га, него што сам икад рачунао, — Само, додаде он, да је то било јутром. А зар разлика у дневном времену повлачи у Паризу и разлику у сагрешењу 2 — Повлачи разлику, рече он, у бруци. — Од свег срца волим ваљана разликовања; те не могу рећи да сам се преко мере разјарио на човека. — Разумем, потребно је, продужи гостионичар, да се странцу у Паризу укаже прилика, да купи чипке и свилене чарапе и наруквице, 2: (0и7 сега; — и ништа није, ако нека женска дође са кутијом у руци. — Душе ми! рекох му, она је имала кутију; али нисам ни завирио у њу. — Па онда Молзгешт, рече он, није ништа купио ! — Ништа на белом свету, одговорих му. — Јер, рече он, могао бих вам препоручити једну која би вас услужила еп соп5степсе. — Али морао бих је видети још ове вечери, рекох му. — Он ми се дубоко поклони па изиђе, Е сад ћу ликовати над тим тташте а'1оге!-ом, узвикнух, — Па шта онда2 Онда ћу му показати да знам како је низак и прљав. — Па шта онда 2 Шта онда2 — Тицало ме се сувише, те не бих могао рећи, да јето других ради, — не нађох какав добар одговор — било је више мрзовоље него начела у мом смеру, и огади ми се још пре извршења. После неколико минута слзеће уђе са својом кутијом чипака. — Свеједно, нећу купити ништа, рекох у себи.

(атвеће ми хтеде показати сваку ствар — ја се показах пробирач: она се учини дато не примећује; већ отвори своје мало слагалиште и разастре све своје чипке, једну по једну, преда ме — разви их