Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 93

и сави их опет једну по једну са најстрпљивијом услужнотћу. — Могу купити — или не купити — она ће ми продати ствар колико даднем за њу; бедном створењу као да је било стало пошто пото да заслужи коју пару, па се паштило да ме приволи и то не начином, који би изгледао срачунат, колико осетих да је прост и умиљат,

Ако човек нема нешто честите лаковерности, тим горе; срце ми омекша, и ја напустих своју другу одлуку онако мирно као и прву, — што бих казнио једног због преступа другогаг Ако ти плаћаш данак томе душманину тостионичару, помислих, гледајући јој у лице, тиме ти је горчи хлебац.

Да сам имао само четири златника у своме мепу, опет не бих устао и показао јој врата пре него што бих издао три од њих за пар наруквица.

— Гостионичар ће поделити добит са. њом; не мари — тада сам само платио колико је какав убоги ђаво плашио пре мене за једно дело, које он не би могао ни извршити, нити помислити на њ,

ЗАГОНЕТКА. ПАРИЗ.

Кад Ла Флер уђе да ме послужује за вечером,. рече ми како је жао гостионичару, што ме је увредио замоливши ме да тражим други стан,

Човек који цени вредност доброг ноћног одмора, неће лећи са срџбом у срцу, ако се може помоћи. — Рекох дакле Ла Флеру да поручи гостионичару, да је и мене жао, што сам му дао повода: а можете му рећи, ако хоћете, Ла Флере, додадох, да ако она млада женска опет дође, нећу је примити.

То је била жртва не њему, него мени, пошто сам био одлучио, искобељавши се с тешком муком, да се више не излажем опасности, већ да одем из Па-

риза, ако буде могуће, са некрњеном врлином како сам дошао,