Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

ан а Лоренс (Стерн

Стезр деторет а побеззе, Мопзгепт,“) рече Ла Флер, поклонивши ми се до земље, рекавши то, ЕР епсоте Мопзтепг, рече он, може променути своје осећаје — те ако му се (ра7 лагага) прохте да се позабави, — Не налазим забаве у том, рекох, прекинувши га, —

— Моп Гјеш рече Ла Флер — и уклони се.

После једног сата он се врати, да ми помогне при легању, и био је ужурбанији него обично; нешто му је било на врх језика да ми каже, или да ме упита, а никако да изиђе; нисам могао замислити шта би то било, а нисам се богме 'много ни мучио да изнађем, имајући куд и камо замашнију загонетку у глави о оном човеку који је просио пред гостионичком капијом, — Не знам шта бих дао, да сам је могао пронаћи, и то не из радозналости — она је уошште тако низак подстрек за истраживање да не бих платио да је задовољим ни два суа, Него тајна, премишљао сам, која тако брзо и тако поуздано омекша срце сваке женске на коју се наиђе, на послетку биће тајна као и мудрачев камен; да су нешто обе Индије моје, дао бих једну да дознам,

Превртао сам и обртао ствар готове целе ноћи у глави без икаква исхода; а кал се пробудих у јутру, осетих да ми је мозак узнемирен сновима толико

колико ваљада никад није био ни мозак вавилонског краља; а не бих се устезао тврдити, да би она сплела и све мудре људе у Паризу, као и оне у Калдеји, кад би је хтели растумачити. ТЕ РЕААМСНЕ. шхдриИиз.

Била је недеља; и кад Ла Флер уђе изјутра са мојом кафом, земичком и маслом био је тако накинђурен да га једва познадох.

Био сам уговорио у Монтреју да му дам нов шешир са сребрним пуцетом и опточен узицом и још четири златника рош/ 5'адотгег,“) кад стигнемо у Париз;

') „То је огрешити се о отменост, господине" ! =) „Да се нагизда".