Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

102 Лоренс Сави =

— Не би ми било тешко, Мопчјешт рече Ла Флер, да ју је изгубила. — Ни мени, Ла Флере, рекох ја, да сам је нашао.

Да ли је било тако или није, видеће се после.

ТЛИЛОСТИЊА. ПАРИЗ.

Човек који се пући или зазире да ступи у какав мрачан ходник, може бити одличан и ваљан чов-к и вешт у стотину ствари; али од њега неће никад

испасти добар сентименталан путник. — Не зарезујем пуно којекаквих ствари које смотрих усред бела дана по широким отвореним улицама. — Природа је

стидљива, и мрско јој је пословати пред гледаоцима; али у понеком незапаженом кутку видећете јој по каткад само један кратак призор, вреднији од свих осећања заједно у дванаестак француских комада а међутим она су савршено лепа; кадгод дођем до неке ствари светлије од обичне, каква доликује проповеднику као и јунаку, ја обично узимам из ње своју проповед; — а што се тиче садржаја — „Кападокија, Понтус и Азија, Фригија п Памфилија“ подносе као и све друго из Светог Писма. Дугачак мрачан пролаз води из Орета, Сотгдие у једну тесну улицу; њиме излазе оно мало њих који убого чекају фијакер,“ или желе отићи мирно пешице кад се опера сврши. При крају пролаза према позоришту гори свећица, која вам не светли ни док пређете половину пута, него тек близу врата; — то је више за украс него од користи: гледате је као непокретну звезду најмање величине; она гори али чини мало добра свету колико знамо. Враћајући се тим пролазом сагледах, кад се приближих на пет шест корака од врата, две госпе где стоје под руку леђима уза зид, и чекају, како ми се учини, фијакер; — почем су оне биле ближе,

1 Кола под најам.