Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

114 Лоренс Стерн

кришку; а кад то урадих, сагледах у свачијем оку доказ не само честите добродошлице, него добродошлице помешане са захвалношћу, што нисам изгледао да сумњам у то. |

Откуд тој или реци ми, природо, шта је то, што ми иначе толико заслади тај залогај — и којој мађији дугујем, што ми је напитак, који повукох из њихове боце, био тако сладак, да га и дан дањи осећам на непцима.

Ако је вечера била по мом укусу — молитва која јој је следовала, била је још већма. МОЛИТВА.

Кад вечера би повечерана, старац удари дршком свога ножа о сто, да би их позвао да се спреме за игру: оног часа кад знак би дан, жене пи девојке појурише у стражњу собу да подвежу косу — а млади људи на врата да оперу лице и промене своје 5200:5; ) за три минута све је живо било на пољаници пред кућом спремно да отпочне. — Старац и његова жена изиђоше последњи, па узевши ме у среду, посадише се на банак од бусена покрај врата.

Старац је био пре неких педесет година по-

приличан вештак на међе — па и у садашњим годинама умео ј је доста добро колико устреба. Жена му је уз свирку певушила овда онда — па прекидала —

па се опет придруживала своме староме мужу, а деца су им и унуци пред њима играли.

Тек у половини друге игре, кад је при неким прекидима изгледало да сви погледају на више, учини ми се као да назирем неко духовно узвишење, друкчије од оног које је узрок или последица обичне раздраганости, Једном речи, би ми као да сам смотрио да се вера меша у игру: — али како је никад нисам“видео у таквој вези, држао бих и сад то за обману своје маште која ме вечито заводи, да старац не рече, чим се игра доврши, да је то њихов сталан обичај; и да он целог свог живота није отступао од правила, да после вечере изведе своју поро-

1) „Дрвена обућа“.