Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 567

тзбиле из главе сваку помисао, да ће госпа и њена слушкиња моћи лећи заједно у једну или у другу; да се то могло или у једној или у другој, моје лежање поред њих, ствар истина не од оних које се желе, ипак не би била тако страшна, да машта не би могла без муке прећи преко ње.

Што се тиче оног заграђеног собичка, не на: ђосмо скоро никакве утехе у њему; то је била влажна хладна преграда, са пола разбијеним капцима на прозору, а прозор без окна и без уљане хартије да задржи ноћну ветрину, Нисам се много напрезао да спречим кашаљ, кад госпа тамо завири; и следствено ствар на дневном реду свела се на овајизбор: — да госпа жртвује здравље својим осећајима, па да сама оде у ону преграду, а да остави постељу поред моје својој слушкињи — или да слушкиња оде у преграду, и тако даље.

Госпа је била из Пијемонта и имала је око тридесет година, и образе румене од здравља. Слушкиња је била из Лијона, имала је око двадесет и била је жива и окретна француска девојка, каква само може бити. — Тешкоће су искрсавале на сваком кораку — и препона од оног стењака на путу, који нас доведе до ове беде, — велика, како је изгледала док су је сељаци уклањали, — била је просто камичак према овоме што нам се сад испречило на путу, — Додаћу још само, да нам није олакшавало терет, који нам је притискао душу, то што смо се обоје стидели да саопштимо једно другоме оно што смо осећали у овој прилици,

(Седесмо да вечерамо, и да смо имали жешће вино _ од оног што се може наћи у малој крчми у Савоји, не би нам се језици одрешили, док их невоља не би ослободила; = али госпа је имала неколико боца бургундског вина у својим колима, те посла своју је де сћатфте за две; у том повечерасмо, те као остасмо сами, осетисмо у себи довољну душевну јачину да на једвите јаде отпочнемо, без околишења, разговор о нашем положају. Обртасмо од