Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 19

БРАТА НА КОЛНИЦИ, КА ЛОВЕ.

Никако нисам испуштао госпину руку цело ово време и пошто сам је држао тако дуго, било би непристојно пустити је, а да је најпре не принесем својим устима. Крв и сав живот који се беху притајили у њој покуљаше, кад ја то учиних.

Баш у том опасном тренутку деси се, те нека

два путника, која су говорила са мном у дворишту, прођоше поред нас, па видећи начин којим ми општимо, увртеше себи у главу, разуме се, да смо ми, мора бити, бар муж и жена: те кад стигоше до врата на колници, један од њих, који је био Радознали

путник, упитаће нас, да ли се крећемо сутра ујутру

ка Париз7 — Ја могу само за себе одговорити, ретох ; а госпа додаде да ћеу Амијен, — Ми смо јуче замо ручали, рече Обични путник. — Проћи ћете

правце кроз варош, додаде други, на путу за Париз.

аман заустих да му кажем, како сам му безгранично захвалан на обавештењу, да је Амишјен на пушу за Париз, али извадивши рожану кутију сиромашка калуђера да узмем из ње шмрк — поклоних им се мирно и пожелех срећан прелазак у Довер — на то нас они оставише, —

— Какво би зло могло бити отуд, рекох себи, ако бих замолио ову брижну госпу, да прими половину мојих чеза % — и каква би се велика беда могла отуд излећи 2

(Све ниске страсти и рђави нагони у мојој нарави узбунише се, кад се одлучих на тај предлог. —

о ће те натерати да узмеш трећег коња, рече Тврдичење, а то ћети истерати из џепа двадесет ливара. — Не знаш ни ко је ни шта је, рече Смотреност нити у какав те белај та ствар може уплести, шапну Кукавиштво. —

— Не гине ти, Јориче, рече Обазривост, да кажу да си утекао са милосницом и да си дошао у Кале по договору тога ради, — Никад после тога нећеш

3ж