Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

54 (Сентиментално путовање -

па пошто их метну у шагринску кутијицу, остави их заједно са књижицом у џеп. Ја се у пола дигох и поклоних му се.

Преведено то на који драго образовани језик на свету — смисао му је овај:

„Неки“ сиромах странац зацао је у ложу изгледа да не познаје никог; и никог неће ни познавати,- па да је седам година у Паризу, ако ни један човек, коме он приђе, не скине наочари са носа — то је баш као испред носа залупити му врата за. разговор — и понашати се према њему горе него према каквом Немцу“. |

Француски официр сасвим је могао то гласно рећи; и да је, ја бих, разуме се, свој поклон који сам му учинио, изразио и на француском и рекао бих му, „дирнут сам његовом пажњом и враћам му е хиљадуструком захвалношћу“.

Нема тајне која толико помаже напредојвању дружевности као кад човек постане господар тог брзописа и хитро уме преобратити разне обрте погледа п удова, са свим њиховим прегибањима и наговештајима, у јасне речи. Што се мене тиче, ја дугом навиком чиним то тако нехотице да, кад шетам по лондонским улицама, целим путем идем преводећи; и толико сам пута стојао поред каквог друштва, у коме се ни три речи нису прословиле, а ја сам већ похватао двадесетак различитих разговора, које бих лепо могао написати и заклети се на њих,

Једне вечери пошао сам био на Мартинијев "концерат у Милану и баш сам улазио на велика врата, кад је маркизина ди Ф““ излазила одонуд у некој журби: — она се створи предамном пре него што сам је спазио, ја дакле одскочим у страну да бих је пустио да прође — она учини то исто и то на исту страну;-тако се ми сударисмо главама; она одмах пређе на другу страну да би се склонила, а ја, на моју пакост као она на своју, скочим баш на ту страну и опет јој препречим излаз. — Заједно "прелетимо на другу страну, па натраг — и тако даље