Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

= 56 Сентиментално путовање

ПАТУЉАК. ПАРИЗ.

Никад у свом животу иисам чуо примедбу ни од кога до цигло од једног, а ко је тај вероватно ће изићи на видело у овој глави: еле, будући сасвим непристрастан, морало је бити основа за оно штоми паде у очи, чим погледах на рамете — то је била необјашњива игра природе да створи толико патуљака, Нема сумње, она се спрда у извесно време готово у сваком куту света; али у Паризу нема краја њеним увесељењима. — Богиња изгледа скоро толико исто весела колике-и мудра. =

Како сам с том мишљу изишао из Орбга Сотадие, премерих раст свакога кога сретох на улици. — Жалостан посао! нарочито где је стас крајње _мали — лице крајње мрачно — очи живе — нос дугачак — зуби бели — вилице испале — гледати толике несрећнике силом случаја одгурнуте из свога реда усред круга других, тешко ми је написати : педаљ човек сваки трећи! — једни са рахитичним главама и грбавим леђима — други са кривим ногама — трећи руком природином задржани у шестој или седмој години узраста — четврти у свом потпуном пи природном развоју таман равни патуљици јабуци: од најранијих зачетака и животним соком њиховог бића осуђени да не порасту више.

Какав медицински путник рекао би, то је од претераног повијања — какав мрзовољни, од недостатка ваздуха — а какав радознали путник, да утврди свој устројени ред, мерио би висину њихових кућа — узину њихових улица, и у колишно четвороугаоних стопа, на шестом или седмом кату, толико њих из ђоцгеојје једу и спавају заједно; међутим сећам се, како је Г. Шенди старији, који ништа није ценио као когод још, говорећи једне вечери о таквим стварима, тврдио да деца, као и остале животиње, могу порасти до које драго висине, разуме се, ако су дошла правилно на свет; али је невоља то, што су