Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

58 ; Лоренс Стерн

био је неки дугачки крупни Немац, скоро седам стопа у висину, који се био испречио између њега и сваке могућности да види било позорницу било глумце. Јадни патуљак мучио се свакојако да провири на оно што се дешава, тражећи нешто отвора између Немчеве руке и његовог тела, и покуша то најпре са једне, па онда с друге стране; али Немап је стајао као балван у најнеугоднијем положају који се може замислити: — Патуљак је тако исто могао бити бачен на дно најдубљег париског бунара; он

_се дакле учтиво- дотаче руксм Немчевог рукава и рече му св ју невољу. — Немац се севрну, погледа на ниже на њега као Голијат на Давида — и бездушно остаде опет као пре.

У том баш ја узех шмрк бурмута из мале бурмутице мога калуђера. — А како би твоја кротка и умилна душа, мили мој кале! свикнута да подноси и «црпи ! —= како би милокрвно она пригнула ухо жалби овог сиромашка човека,

(Стари француски официр, видевши како потресен дигох очи кад ово изрекох, усуди се да ме запита шта ми је. — Казах му у три речи ствари додадох како је то нечовечно.

Међутим патуљак би доведен до крајности и у првој јарости која је обично неразумна, беше рекао Немцу да ће му одсећи дугачки перчин својим ножем — Немац се осврну хладно и рече му нека одсече, ако га могне дохватити.

Увреда појачана поругом, нанета коме драго, начиниће пристрасним сваког човека од осећаја. Дође ми да се залетим из ложе да-оборим кривду. — Стари француски официр постиже то са много мање заплета; он се пригну мало, махну стражару и у исти мах показа му прстом на невољу — стражар прокрчи себи пут тамо. — Није требало да му се подноси тужба — ствар се сама казивала; еле он гурну Немца с места назад својим мускетом — извуче за руку сиротог патуљка и постави га напред. — То је племенито ! рекох ја пљеснувши рукама, — Па ипак