Serbska pčela

100

Измђемг. и на гробЂ сиромашкогЂ но, строГо да рекиемг., добродЂтелногг. отца могљклекнемг. на кол^на; помолимсе наитоплје и отћ сердца како о души н±,говои, тако и о томђ Богу, да ме отцу подобнммЂ, доброммсле :ћиМЂ п доброчитЛимЂ човекомљ учини. Сг> наичистЈимг. сузама землБицу ону , коа т4ло отца могг. покрмваше, оросимг., и почеМЂ се о благосТони1го матере и брата мога по могу^ству посТарамЂ, а ме^у тимђ и у взаимноМЂ ут ^шенш дводневно време кодђнбн проведемЂ, оставимЂ наимил1к» родбшну мо® са сузама добро;келанш, и повратимсе опетћ сђ ц 4> лммђ дружствомЂ у БаТаиницу. Но пређе шштБј нежели што се отЂ домовине мое разстанемЂ, пос^тимђ за добру четвертл часа западно отђ Лкова лежећш монастмрЂ „ фе- ' некЂ," гдЉ се Богу помолимђ, и надЂ гро6омђ незаборавл$иногЂ учителн могЂ, В1кенТ1а РаКИча, засЛуженпогЂ у Церкви нашои ® побожногЂ „ Свнп^еника" и списателн, би в ' шегЂ наипре истогђ Монастмра Игумна, за тимђ збогЂ потребе Церковне Тр ^естансКоП Пароха, доцигб гоштб , завреме, верховноП' Вожда Георпа Петровича у БЉограду и Шабцу сђ воликимђ Дос1веемЂ свете БогосЛов1е У' читела, а наипосл^ посл^ паденЈа Серб1е у Р е ' ченноМЂ монастмру Проигумна — Настонтела, гд Ј надЂ гробомЂ велимЂ н^зговммђ чУ в " ствованШ признателности мое велике — Између достопамнтностЈи монастмра исто& налазисе у Церкви предЂ МцтрополхтскИ' 111 ' пре-