Serbska pčela

С ђ наимилшМЂ и наиувеселитеЛ1пимв ммс дима присп^мЂ кђ дому отеческомг>; изл1в мг, чувства благодарности мое на персима ма* т ере рођенне, сердечно изгерлимЂ едиокрв)1о№ брата могћ, почувствубмг. радоств окс достоећи сродника другова и прјнтелн мои. ]\]уЛО ме село поздравлаше: свакш ме сђ лад/ јовхн ), почиташемг. и усерд^еМЂ дочекиваше ј (I едно друго предтицаше, да ме о приверженн04јти својои извЉсти и увЉри : но и н здраво почувствуемЂ сладостл радосгногЂ састанка овог1>; и будући да свакомЂ, и свакш ми пр1н« тел!> (ш; са свакиМЂ се дакле као прјнтелг. II као другг. поразговоримв \ са сваки1И1> пуно ут &шеша време проведемЂ ; са свакиМЂ у за* доволћству топећ!исе разстанемсе. — } ^ел1Ђ у милши домђ родителн мои } у комђ 6 бла* гообразна и доброд^телна сиротинвска Богинн иредстолЂ-свои нам^зстила у ^јемЂ у домђ , у к »мг> самг> дО еданаисте године Еозраста невиними животђ мои провео: чинаше ми се , да у наивелВпнЈе дворове улазимЂ. Изм^емЂ у воћнакЂ; дрва она, шлвиве и нбуке, кое саМ1> у великои старости оставш, виђаше МИ сс, као да су се са свимђ подмладиле; а младице ми се шта вшшше тако представлнху, као да и е сама природа за образацЂ свое нео« граниченне могућности такове произвести хотУа. — Сама зеленг> у верту чинаше ми се да себи равне имати не могаше. — Такова е сила и прекомћрно воображен1е праве и истине лмђови кђ родV ? дому, и Отечеству СБОМЂ ! 7 * Изм-