Serbska pčela

104

дрвепиБ1 клинови обЂшснне бнху , не вид ^смо, — По ^емо и далк. С ђ десне руке у едномЂ угдго остане намЂ една подугачка отђ камеиа ку:ћа, у коЈои садЂ Турцм пушчаннми ЛрахЂ держе, но кон 6 по извЈ5стјк» истм сђ нама иду^и Чцновника нашегЂ бдагочестЈа кадгодЂ Церква бмла. КаДЂ бм саМБ и самЂ што о предм^ту овомђ рећи могао, мн$ше бм мое то бмло, да е ово она церква, у ко!ои 6 до 1521 године т^ло Свете „ Пнтнице" ц^докупно дежадо, а ро изгублешш Б^ограда на другу страну лренешецно бмло. Много нил;е на л^во остане наМЂ на далеко чувенна она II уза саму рЈку дежећа кула „Пебоишп.;" а за тимђ мало дал^ опетЂ сЂ д^ве стране укажу намЂ се знаменити они военни домовн, кое е шштђ 1осифЂ II рми РимскЈи ЈмпераТорЂ твердо по правилама, и по ЕКусу ЕгропеискомЂ сазмдао. Сви ови прекрасни домови дишеини су свои обмтатедл: нити самв се а доволбно начудити могао, збогЂ чега ТурД 61 у разштрканнммЂ овд$ онд^ћ, нднммђ и открмвеннммЂ, чергама цодобнммЂ кућицама и Земуницама радје ншве , нежеди по овако велел$пнммх, падлатама, разв!? ако имђ може бмти предразсужденје отђ закона нђ Ј овогђ Происходеће у истммђ кућама обмтавати не дозводнва. — Прођемо ве^Ђ и крозЂ дру га твердмн^ска врата ; и покраи друге Турске страже: ништа се друго, но све горе отђ горегЂ видити могаше. Везиро†се дворЂ све ВМШ шр и бод-ћ указмваше, Све еднако бердо