Serbska pčela

105

оердо ненкЉисе, дођемо и кг> трећимг Ерат 'ма; овд1з е умноженшн стражд станда , ио о(?);ма первмма подобна. Кадшто текг. вид1>ти могосмо изђ малм н4ки дасчара по гд^коегЂ издазе ^егђ Турчина, на комђ се честитп!, гд!з што и златомг. извезенна горнн одЉ^а видити могаше , но притомг. или у расцв :ћтаннммЂ шалварама или босоногг> скоро шеташесе. Текг> П1ТО велику ту стражу про^емо, у твердмшо са свимђ попиемосе, и двору се Безировомг. упутимој а толмачЂ Везировг>, изг> нунгде мобшти, по турченикг. изг> Земуна Гркг>, кои лрилично Сербски говораше, учтиво васг> поздрави, и кг> двору Везировомг> јоштв ближе доведе. Везира видити не могосмо, ерг> по извЈстхн) тодмача сг> важнм д%ли занимашесе. Дворп прегледамо. Све се краин ^МЂ паден!К) клоннше. ДворЂ е доста великЂ и доволбно нространЂ, но са†отђ самогЂ дрвега. Никакова поновленја иа нЈму видити не баше; прозори на вмшше м!;ста узмцама увезанни баху, Све 6 старо, све излупанио! — 11о ходницвша у истомђ Двору и преко стотине Турака беЗЂ евакогЂ посла презнваше, По ц!;лои твердмнви еднака свуда нечистота. СвудЂ 6 камен !змЂ поставл!знно. По^емо и дал^. ТолмачЂ насЂ понуди и управо навали, да и мечетБ (мошем, џамјго) везирову посЉтимо; ио мм ово зиангћи, да никаковм достопаматвостЈи у нбои бидити нећемо, ово што намЂ и само време кратко бнше, а ово што примЉ'тити могосмо , да насљ едно само кормстолгоб'|е .