Serbska pčela

103

ј |лмченјд, ц$лс ГСТ б обстонтедства, едаш> живопис!> ; ( ,це*особито изучити морамо, да и* надлежателно упо^ребимо, Опоминћмо ли с;е св1ад обстоателства гдћ смо и' видили: то ћемо и' при равнммг. обстоате...1 ствама и ради изражешн подобнм дМствхн употребитп. Ако смо пакг> отђ произшествјн, от1» кои она I сама требало бм да намг> обраЗЂ начерТаваш, н^ка заборавили : то ћемо и' само сг нагађанЗшг> изговарати. 0 како е то лћпо! говоримо, кадг. велике вмпе слушамо, То значи : Какова истина, т. е. каковО паметствованћ у наиманћимтз обстоителствама содержавасе! —• Тако дакле учателга упражннваи паметствоваиЉ твои уданика непрестанммг« повторава»1мг>! IX, упраж!гВн1е. УченикЂ починћ полагано покраи печатаногв «и. сма и писано по пропису учити. Нект> еднако повторава приповћдку. Ово постонно повраћанћ кт> истмм!) пов,тореншма ест^ неизоставно за срећно слћдство. X. упралшћше. СадЂ треба ученика пмтати, ели разум&о , то есТћ, на оно, што е исказао, елц примћчавао. На | примћрг>; Гдћ е ОтацЂ иашх. ? (На небу) Ч1е име да се свети ? (Вож1е име) —: Нигда се не амћ ученикт* о Другима стварима пмтати, развћ о онмма, кое се у приповћдки налазеј нити треба да е учитеЛБ сђ онм \1Б отговоромЂ задоволннЂ, кои се и по содержашго ii по рћчима у ИЗЈгчеНОИ ккбиги (приповћдки) ие цалази. — ученикЂ цочинћ садЂ разчленнвати, то есТ1> особите части отдвонвати, еданг. оммсалг., едно отдћлен !е, цћлу Кнћигу" на свое изнутрашнћ содержаић , на основну ммслб сочишггелћву повраћати. Ова способност& непосредствено главну вегцг. отђ краивеш ,и (КеБепвасће) разликовати, дае средство штогодјј тако читати, да се сг> еднммтз погледомЂ права ммсЛћ тога провиДи. Овакхи ће учеиикЂ другоачЈе

{