Serbska pčela

179

1 5 о се исто јоштђ и то већт. казати може, како с е западн^з еуропеиско кнвижество преситило, дражестљ свок) затЈпило и нерве изслабило, к аДЂ младо Славенске писмености дрво лке, плодомђ обтерећене гране изб1Н. Свагда по н&што продерзлБнвости младићскои можемо ца дарЈ отбити, и бол^ћ е што ,е такова, нежели да е премирна: зато и мм младои расцвћтавагоћеисе писмености (лјтератури) ?лл\'рјчоскои за зло не пр1ИхМамо, што она мало свободше говори. КнБижица ова по себи ништа ни е дрЈго, нежели едно познвамЈе кх „Јчастио" ЈллЈр1ческе народнћ Л1тератЈре. О истор1ческомЂ отђ части слабомг изложенЈк), какове е сир^ћчЂ судбе народЂ хллгрГческЈб претерто, и о ЈвћрававагоћемЂ потверђиванк), да сј сир &чђ стари 1ллУри Славени 6 б1ЛИ, и да сј ј правашомЂ произлаженм еднако ј оннма землкма, ко© садЂ 1ллурја обЈЗима, обћ1тавали, мм свагда отвећЂ лко сЈМнамосе, ако се и естЂ отлб!Чнми Славенскш испБггателБ ШаФФаршЂ, да и самЂ еирћчЂ тако держи, издсн^осе. ОтеећЂ се радо оно налази, што се наћи жели". — У смстрешо старо1ЛЛУр1ческогЂ неславенства мб1 се сђ Г. РецензентомЂ ј свемЈ соглашавамо. — Дал1> се на истомђ мЗјстј и о напредкЈ красеомЂ гожнославенске писмености искрено говори-, но нб 1 смо принЈђени, да о томђ Чнтателћ наш@ дрјгш пјтђ изв^стимо. — 1 и *

*