Sion

84

Част и поштовање природној науци. Она је измерила земаљску тсуглу и нронашла нове светове. ^на је назрела и у тајне силе, које бејаху дубоко слкривене у недрима наше земље, испитала магнетизам, јелектризам, а применом ове снаге поновила лице земљи нашој. Но чујмо шта на то вели знаменити научењак Гетингер? „Покрај свега овог неизмерљивог наиретка опет ће бити и остати широкога места нашој светој вери и цркви, јер остаје међу нама нешто што је вазда једно те једно: човек је смртан; човек умире; човек мора умрети. Да, у свима нама и сада после толиког великог напретка, на устима .је једна и иста мисао, једно и исто питање, које нам силио и против воље продире у душу и које се неда ничим избити из главе, а на име: шта Ке бити за гробом? Дрешио је тај завежљај још ђеније грчког ума, али га неможеде раздрешити, већ у муци пресече завежљај". Тако је! пресече али неодреши! С тога у свету опет оскудице, губитак, болести, смрт времена и безвремена. Па ко ће да утеши ? Ко да поврати мир души нашој ? Ко да избави од тих грозних успомена, што цепају срце? Природн>аци? Но Сенека вели „зли смо" а то исто понавља и Кант, јер он обара мисао Русовљеву да су људи по природи добри. „Једина вера — и то вера хришћанска, у стању је , вели чувени Тирс, да разгали нашу тугу, јер она једина тек може да да значај тузи". Ко ће да заштити старца и бабу нејаку, ко ли кљаста и убога? Хуманитет? Човекољубље? 0! и људи Периклова доба имађаху ове речи у својој средини јер знађаху красне уметности и реч дивно течаше с уста њихових, но ти људи скупљаху се около лепотице — Хетере! Право човекољубље тек је у хришћанству, јер је његово — милосрђе. Ко ће да заштити право круне, па до права последњега гроша у руци сиромашковој? Материјалисте ? Варате се млади публициста! Право има свој корен у цркви, јер она свагда