Sion

247

кад је султан признао слободу вероисповеди у Србији и права народу српском сасвим потврдио, онда је остављено бидо кнезу и народу, да се он стара о лидима и властима у Србији. Право бирања архијереја у Србији из средине самога народа, кнез Милош је тражио још онда, кад је прва депутација српска ишла у Цариград да потврди народна права, али му то није онда испало за руком. Но кад су одношаји прама порти постали у пуном значају политички, онда је и црква српска, постављена била у особити положај наспрам патријара цариградског. Па да би у напредак ови одношају имали иравну силу, Србија и цариградски патријар, према Ферману султанском још у Јануару 1832. год. потпишу нарочити конкордат —- погодбу, која се састајала из 8 тачака, у којима је разложено право кнеза и духовне власти према патријаршији цариградској. Према погодби, одређено је било: 1, да архијепископа београдског, који ће се звати „митрополит," избира Кнез у договору с народом и свештенством; 2, да јепископе бира Кнез и митрополит; 3, да се за постављане митрополита плаћа патријару 300 дук. а за ужичку јепископију 3000 гроша. Ово су главне тачке погодбе (њих свега има 8), 1 ) које су записане у патријаршеску књигу — кодекс. А кад су присаједињене Србији још шест нахија, онда је придодата била допуна овој погодби, потписана 17. Јула 1863. год. Од овог времена, српска је црква обвезана слати у касу васеленске цркве по 9.000 гроша сваке године. Срби за време устанка нису имали готово никакве књижевности. Једини књижевници тога доба, који су оставили после себе нешто мало „записника," били су људи духовног реда. Међу њима, најзнатнији је био владика Дионисије ПоиовиК, ко.ји је оставио иосле смрти неколико дела, која се чувају у јенископској библиотеци у Будиму 2 ), и прота М. Ненадовић, који је оставио у рукопису своје „мемуаре" 3 ). —

') Погодба ова између Срба и царигр. Патрајара, наштампана је дела у „Србији и Русији" Н. Поггова, св. II. стр. 239. 240.

2 ) Види о томе наиред, на страни.... (Упор. Гласник књ. III. св. XX. за 1866. г. стр. 100. нр. 3).

3 ) Наштампао пх је његов син Љ. П. Ненадовић.