Sion

280

Усљед прогонства цесара Септима Севера, Климент се повуче из Адександрије. Он је био очевидац мучења хришћанства и ево шта каже. „Сваког дана гдедамо како распињу, парају и секу нашу браћу; но света наука, која нас учи, да је Христос дошао да спасе оно што беше изгубљено, не може страдати трпећи окове, и јеванђеље не престаје крунисати се најсјајнијим победама." За време прогонства многи су правоверни хотимице изазивади пакост и јарост судаца и сдепо се издагади мучеништву; у таким придикама вера би често била обезчашћена, за што ба многи духом клонули у одсудном трепутку мучења и лажне богове окадили; зато св. Климент жестоко укорава и осуђује ову претераност: „Хришћани" вели Климент, радо умиру, кад их Бог позове; али онај који буде пренагдио, служиће за доказ да Бог није с њиме." Из школе александријске током времена изађоше велики црквени научењаци , али и највећи јеретици, као Арије и други. Школа адександријска много се пути сретно нослужила философијом Платоновом, зато и св. оци, који су уз њу пријањали прозваше се нови пдатоници. У овој шкоди цветада је и реторика, наука заииста нужна сваком свештенику, особито епископу, који је по примеру апостола и најодличнијих учитеља свете цркве дужан тумачити у светковине слово божје, ако није законито спречен. Ади и ова споредна наука сврну са свога правца; многи епископи почеше бирати најлепше китице из Филодогије, упражњавати речи биране, које ласкајући слушаоцима удаљаваше од простоте апостолске; тако је н. пр. Павде Самосатски епископ, јеретик Савелијански, године 260. у својој катедралној цркви радо слушао и одобравао бурно пљескање људи и жена, кад би тумачио св. писмо. (НДСТАВИЂЕ СЕ).