Sion

298

својој окружници, представио је народу срнском, да манастири неодговарају како ваља своме позиву, а доцније при патријарху Рајачићу дисцшиина је у впма још више ослабила. С тога је црквенско-народни сабор од 1865 године, који је иначе био доста консервативан по саставу своме, решио да се једном учинп крај таком стању ствари; он пренесе управу над манастирским имањем на главну управу црквенско-народних Фондова у Кардовцима, што је примљено и одобрено краљевским предписом од 1868. год. Но у самој ствари манастирп и вдадике нису хтеди признавати та нова правида, док није сама влада опоменула их на то својим строгим указом од октомбра 1873 године. Монашество српске патријаршије слабо је што привредило не само народном, но и духовном образовању. Оами императори: Јосиф, II, Леопољд II и Франц I морали су наваљивати на српску јерархију да подигне богословску школу. Последњи сабор у Темишвару, који је држан при крају прошлог столећа, наредио је да се од црквенског имања издаје сваке године по 30,000 Форината на просветне цељи, то јест, на образовање духовенства и народа, али то саборско решење још ни до сад није извршено. Само у Карловцима била је основана нека богословска школа, која је постепено опадала, док није сабор од 1865 године мало опоравио и с моралне и с материјалне стране. Тако је стање црквенске јерархије у српској патријаршији по признању самих Срба. Из свега што смо до сад казали, може се лако увидети да православна српска црква у мацарској има да преживи једну велику кризу. У њој се води борба око избора патријарха п неколико епископа; у њој се води борба између двеју партаја на црквенско-народном сабору, од којих једну сами Срби зову клерикалном и назадњачком, а другу црквенско-народном и либералном; у њој се води борба око управе над црквенским имањем, и свему томе још се придружују сплетке маџарске владе, која у таким приликама жели наћи у српској јерархији потпору за своју унутрашњу политику. (Из лравославног обозренија.) Дописи „Сиону." Посвећење Епископа Герасима Петрановића. У Бечху "1,5 Маја 1874. год. Да је Дунав од старине славенска река , код славсна нема сумње. Дунав већим делом тече кроз славенске земље; славени су