Sion

296

Србско црквено питање у Аустро-угарској (од Нила Попова). (свршетак). Вршачки владика Еенгедап, који је васпитан у истој школи и у истом правцу, као и Стојковић, могао би имати подједнако с вим гдаса и поштовања, ако би му се поправило поремећено здравље. Између људи новије школе, епископ Никанор Грујић, по својим способностима могао би заузети прво место и задобити народно поверење, које је уживао још у првим годинама свога јавног рада. Но с тог времена, кад је постао администратор патријаршије и прешао на страну реакционарске партаје, па пристао уз њено мњеве, да сама влада може попунити митрополитску катедру без народно-црквенског сабора, он је изгубио сву популарност. Ђерман Ан|елић, који је намењен за владику бачког, стоји сад на челу црквенске реакције, коју је он створио и којом управља. Вештина са којом он уме да тежње сваке владе употреби на своје цељи, помогла му је да , внуши" маџарском министарству гроФа Л.оњајија ту мисао, како црквенска автономија, утврђена на основима узетим из народног живота, може бити врло опасна за државу и да је по томе у општем државном интересу: да влада потпомаже његов сопствени значај и утицај. Његовом утицају на владу приппсују се и оне незаконите наредбе владине односно црквенског имања, које су биле извршене у разним местима патријаршије. У садање доба број присталица Анђелића знатно се смањио. Шта више, на знатније празнике он не сме да служи ни у једној Новосадској цркви; јер одмах, чим се он појави, већина излази из цркве, па за одржање поредка, варошка управа мора шиљати полицију свакој оној цркви, у којој служи Анђелић. Да је тако брзо и дубоко пао његов значај и утицај код народа доказује се још и тиме, што његова помоћ и услуга влади била је често од штете самој влади. Тако .при последњим изборима, на пример, у Тителу, он је хтео да потпомаже српског кандидата дејакове партаје и то само његово мешање у тај посао, било је довољно , па да многи Срби дејакове партаје напусте свога кандидата. Остаје још да споменемо неколико архимандрита, из реда ко- * јих је сабор обично бирао епископе. У целој патријаршији њих има само осам, од којих раковачки Гершић — човек болестан; ковпљски Стануловић и месечки Цветић немају довољног образовања,