Sion

295

Све ове неприлике, које су биле од замашног утицаја и управо реметиле сво друштвено и политичко стање Црне Горе, можда су и нагнале Ђурђа, да се одрече управе над Црногорцима. Било како му драго, тек Ђурђе је још за живота свог оставио владу и предао унраву над Црном Гором, тадашњем митрополиту Ђерману 1 ), а сам се са женом и децом настанио у Мљеткама, где је 1514. године и умрво. Одавде се сад и започиае влада митрополита у Црној Гори. Пред Ђерманом, а после Висаријона, по споменицама и записама на књигама (под 1498 — 1512. г.) био је митр. зетски Бавила,, што је врло могуће ; јер се спомиње, да је он при пренашању столице из Врањина на Цетиње био јепископ (Мопишеп1;а 8егМса, р. 533). Но дал је он у време преласка Црнојевића у Италију био митрополит, то се поуздано незна. Као подвласни митрополиту зетском, спомиње се још у год. 1551. и некакав јепископ Ромул (Српс. Далм. Магаз. за 1854. год. стр. 33). Али гди су седели ови јепископи, такође иам још није познато 2 ). Дакле , по одласку г Вурђа Црнојевића у Мљетке, једити преставници како духовне тако и светске власти у Црној Гори, били су митрополити на Цетињу. За сво време XV, XVI, XVII. и XVIII. века, они су управљали народом Црногорским и као духовни пастири и учитељи, и као судије и старешине народне. С тога и црквена историја Црне Горе тога доба, носи на себи више карактер политички, него духовни. Просто рекавши, вера је код црногораца вазда била само мотив, а народност и политичка слобода, главни Фактори у историји (НАСТАВНИИ СЕ).

') Повјесннца Црне Горе, М. Медаковића. У Земупу 1850. год., стр. 34. ') КраткШ ОчеркБ прав. церк. Е. Голубинскаго, стр. 603.