Sion

346

дозвољења Константинова тешко нам је и помислити да би свог носланика тамо папа одаслао. Озију ствар не испаде за руком, јеретици су с- дана на дан маха преотимали и царства узнемиравали. Еонстантин, подговорен од епискона Евсевиа скупи црквени свети сабор у Никеји 325 год. и он га сам главом отвори, државши дивну беседу. Сабор је Никејски најзнаменитији у повесници црквеној. У њему су седили најодличнији епископи; већином они беху или мученици, или исповедници. Сјајније, достојанственије скупштине нити је било, нити ће игда бити од свете скупштине Никејске. Протестанти, који су цркву своју подјармили светској власти пишу, да је Конставтин председавао духовно Никејскоме сабору, и у њему руководио најважнкје ствари. Протестанску лаж побија исти Константин, јер будући му поднешене неке тужбе против епископа, он ове тужбе нехте ни погледати, него их даде спалити, нак се изговори пред целим сабором на овај начии: „Нама није дано да судимо вама, него је вама дано да судите и нама." У Никеји прву је улогу пграо велики Танасије, тада ђакон, а сабору је председавао Озие енископ Кордовански. (идстдвике се).

Разговор с децом о вери и моралу хришћанскоме. 13. Брак у кани галилејској. Пошто Јован предтеча свечано исказа, да је агнец божи]и, који је узе на се грехове целога света, — многи Јудеји иочеше гледатн на сина ЈосиФова као на човека необичног, посланог од Бога и-обраћати пажњу на све његове радове, на сваку његову речицу. Сваки човек суди о другоме по својим појмовима и очекује од њега оно, што он најрадије жели и што се њему самом допада. Па с тога је природно да и Фарисеји желише видети у Месији знаменитог цара, који ће подићи на земљи царство израилево, покорити под своју власт незнабошце и управљати вечно са тим царством и то онако, као што би се то хтело Фарисејима. — Садукеји пак изгледаху у Месији онаквог цара, који би своје подајнике пу-