Sion

347

стио на вољу, па да живи сваки по својој вољи, да благује и да царује. Но ни једни ни други невидеше на први мах у Исусу обећаног Месију. Исус није учио школе Фарисејске; па како ће они да верују, да би Исус могао у свему бити сугдасан с њима ? Осем тога Исус не беше ни богат ни чувен по роду. Па како ће он без тога да буде цар Јудејски? Они већ изведоше закључак да Исус зацело није Месија. Немогаху ни Оадукеји да виде у Исусу — Месију. „Може ли бити, да бедни галилејанин, становник Назарета, син дрводеља ЈосиФа, донесе срећу свима људима? Не! ту нема изгледа, ту нема пршшке, мишљаху у себи Садукеји и подозриво гледаху на Исуса. Осем Фарисеја и Садукеја беше још једна секта у јудејском народу — секта Ессејска. Ессеј — значи иобожан, благочастив. Ови људи имали су пепреодољиву жељу да буду побожни, па с тога су највећу пажњу обраћали на то, да објасне одкуда је произашло зло у свету. Њима се чињаше, да ће — кад то дознаду — уништити зло у самом његовом извору, па наравно и у самима себи. Примећавају да најпре предходи саблазан ка греху, но да саблазни залазе у душу преко очију, слуха и осталих чула, Ессеји закључише да је извор и начело свакога зла у спољашњим чулама и управо у телесној природи човековој, па с тога одредише: да је тело човеково саздано од зле силе — од ђавола. Идући овим правцем, они дођу до убеђења да је све оно грех, што гови телу и његове нужде задовољава, дакле да је грех и то кад ко мрси, кад се весели, кад пије вина, кад ступа у брак и т. под. Сматрајући за грех све што је телесно и што задовољава телесне потребе, Ессеји издадоше за се правило: да живе у самоАи и у строгом уздржапу. Пустиње палестинске беху препуњене Ессејима. Кад се јави Јован Крститељ у пустињи Јорданској, многи држаху да је и он Ессеј. Он први и јавља за Исуса да је Месија. И сам Исус започиње свој јавни живот пребивањем у пустињи, у самоћи. Но кад дође у Галилеју, Исус доби позив да заједно са својим ученицима дође на брак у варош галилејску — Кану. По појму Ессеја — ићи на свадбу, веселити се, то је толико, колико ићи ђаволу на руку, грешити. Но Исус по позиву дође на свадбу. Овим он јасно доказа, да је брак по његовом схватању дело свето, и да покадшто нпје грех и веселити се; накратко он доказа да није