Sion

394

Са своје стране опет и исток мора данас да осјећа особиту нотребу и у спољном политичком и у унутрашњем умственом, наравственом и религијозном сближењу са западом. Исток има татсође своје спољне и унутрашње незгоде. Питање Турско, које би исток сам могао рјешити, но које ни под каквим начином, неће бити остављено без особите пажње без активног учешћа са стране западних народа, покрај свију данашњих израза мира и љубави западних дипломата, — то питање, усљед познатог рпвалитета запада, неће моћи бити рјешено од православног истока, без договора бар са западом. Сплни покрет умственог и наравствено-религијозног живота на истоку, који се је показао био у почетку Христјанства, заустављен је био непријатним спољним догађајпма. Источпи народи усљед тих догађаја парализирани су били у својој жпвој дјелателности, и данас тек славјански народ, најмогућнији на истоку, почиње живити нравим, свјестним животом; наступило је време да се он духовно диже и данас он већ ступа у период озбиљно полптичког, умственог и религијозног живота. Ако православни исток, као здрави, но још не подпуно развијени организам има у себи огромна преимућства пред подпуно, но ненормално развитима организмима латинског и протестанског запада, ииак он неможе да не осјећа потребе да се сблизи са тим организмима (латинства и протестанства), јер они, ако и јесу неправилно развијени и ако јесу одживили свој вјек, ипак зато они много преживише, испиташе себе на сваком путу и живише широким жпвотом. Рјешење источног питања и сближење полтичко међу истоком и западом дакле условљује се пајглавнкјим начином сближењем религиозним, уједишњем црквеним. Важност предмета, о коме смо узели да пишемо приморала би нас, да подробно просљедимо све разне покушаје, што су учињени од XI вјека пак до данас к сјединењу цркава; него излишним би сматрали такав труд, при богатим књигама г.г. Ка-