Sion

412

значена и односна правнла. По канонима дакле и црквеноме праву, за установљење нове епархије нуждно је: 1) законито изјављена, на правој потреби основана жеља народа (прав. 56. Сабора Картагенског; 2) саизволење законитих аредс.татеља цркве (прав. 64 и 111 истога сабора); 3) дозволење врховне грађанске власти (дјела халкидонскога сабора). Пошто су сва три гореизложена увјета точно и у реду извршена, установи се ево и нова правосдавна епархија за богохраниме предјеле Боко-которски и Дубровнички. Нова епархија ова, ако ће се, под разнима нормама својега мјестнога устројства и управљати самостално, али при том чуваће свагда јединство вјере, духовни савез свештеноначалништва, једињење духа и међусобно обштење у општима дједима црковнога управљања. Видећи ведику и спасителну подзу, која се кроз то отвара за свету православну цркву у обште, а за предјелну ову епархију на особ, сваки вјерни спн свете матере цркве поклониће смирено главу пред престолом Свевишњега, и, проникнут чувствима најтоплије благодарности, узносиће Му срдачне молитве са Отцима картагенскима: Да ради сел неоскуд^зета бдагодатв Свдтаго Духа, чрезт. которуго иравда јереами Хрктовими и зритсл разумно и содержитсл твердо (писмо Отаца Картагенскога сабора Келестину). — Посље Бога, уздизаће сваки чувства хваде, славе и вјечите признателности Пресвјетломе Императору и Краљу Францу Јосифу I, ономе човјекољубивоме и премилостивоме владатељу, који све вјерне му поданике без разлике отчински љуби и о срећи, благостању њиховом својски брине се; и који по овоме своме благоме осјећању, не само да је нову ову епархију за вјерне му своје православне поданике Бокеље и Дубровчане радо одобрио, него и за пристојно уздржавање исте потребна средства премилостиво одредио. Сада, када се тицало иовој епархији дати Архипастира, недокучима Премудрост Божија изволи надахнути срце Предстатеља правосл. иаше цркве и предоброга Владатеља нашег Франца Јосифа I, те је кроз њих жребије ово на мене грјешнога пало. Са каковим страхом и зебњом с једне, са каковим нак надањем и утјехом с друге стране примих ја на себе ово високо и велеважно достојанство, показаће вам, мила браћо и духовна чеда моја, ријечи проникнуте чистим осјећањем и увјерењем, што сам их лику Преосвештених Јерарха посред^ церкве при рукоположењу своме изговорио и исповједио. Ево их: „По изводењу Вашему, високопреосвештени Јерарси и Отци, и