Sion

458

патриаршије спадале су ове области, у којима и дан дањи станује српско становништво, са безбројним српским до-неманићским, неманићским и после неманићским споменицима, овим живим и очитим сноменицима српске државне прошлости, јер ово, што се у данашње доба зове Србија управо од Моравице на овамо, понајпосле је постало српско, па за то на овоме простору и нема старинских српских споменпка. Срби, српска историја, српски народ у државном и црквеном обзиру јесу управо оно, чему је средсреда Скопље, па онај исти данашњи народ, онај исти његов језик, обичаји, споменици и је су српски, а народ онај има своју славну историју, коју ми називамо србска историја и у коју смо задругу ми т. ј. данашњи шумадинци, најпосле ушли. Данашњи Арнаут-Београд, Светиград, Скадар, Призрен, Скопље, Неродимље, Сверчин, Прилип то су праве средсреде до неманићске и неманићске српске историје како политичке, тако и црквене. У броју ових градова Кратово је Фамилијарна гробница Неманића породице, а кратовски и новобрдски сребрни рудници, то су најглавнији рудници неманићски. У Скопљу и дап-дањи постоји неманићска касарна; у сушици је Фамилијарна гробница Мрњавчевића, где и сада постоји читава црква — задужбина Краља Вукашина и Краљевића Марка. У Кумановској нахији у Нагоричу стоји читава дивна задужбина Милутинова. У свима пак овим правим српским областима, могу се наћи трагови грчких грађевина, али од бугарских задужбина нема нигде ни трага ни гласа, што не би никако могло бити, да су над тим српским земљама владали кадгод бугарски владаоци или да ту има бугара, као што говоре бугарске пропагандисте. Најпосле наводимо мапу о народностима Дежана, К0 ЈУ М У Ј е > как0 он вели, продиктирао највећи патриот бугарски пок. Раковски, па се је и на њој у нахијама Охридској и Битољској сраско становништво измешало са арпаутима, а у осталим нахијама, почињући са Овчим пољем свуда у масп живе срби и има по нешто арнаута. И тако несумњиво су подпададе под пећску српску патриаршију ове митрополије.