Sion

459

1. Самоковска, под коју је подпадао епископат Разлошки. 2. СоФијска са два епископа. В. Ђистендик-бањска са епископима у Егри-Паданци, у Радомиру, у Кратову и Златову. 4. Скопљанска са епископима у Врањи, Тетову, Велесу, Штипу, Петричу (куда је умакао Дечански) у Прилипу итд. 5. Дибарска митрополија са више епископата у поморју (доцније Скендерији). 6. Митрополија Призренсва са епископијама у Новом пазару, у Бањској, у Грачаници, у Хвостну и Скадру. 7. Митрополија Нишка са епископима у Прокупљу, Крушевцу, Пироту. 8. Зетска са више епископа. 9. Сарајевска са више епископа. 10. Београдска, најдоцнија, са више владика садашње Србије и Срема са Славонијом. Ка овим митрополијама треба придодати од половине 14 века све митрополије архијепископије Охридске. Ове су дакле митрополије са епископствима и поднадале под Пећску српску патријаршију од времена Неманића све до 1765 године, када је укинута Пећска патријаршија и придружена Грчкој цариградској. Како су се Грци у овим српским митрополијама бринули о својој пастви сведоче многобројна потурчена и поарнаућена српска села и читави предели, јер се они нису старали о стаду своме, него о своме џепу, као што сведочи писмо Софронија митрополита призренскога попу у Коришу, у коме му каже, да сељаке не венча, да не крсти, да не свети водицу и т. д. накратко да не врши никакво чинодејство, докле они не плате огромну глобу и намет. Како ли ће водити бригу о томе српскоме народу и о хришћанима владике бугарске екзархије, то ћемо видети. Судећи пак по неким Фактима на пр. по ономе, што Иларион Ђустендиски гони српске књиге, тера учитеље, захтева мирије од главе по седам