Sion

401

у броју тих вдадика ми неналазимо ни једно диде, које би колико толико било изображено и било познато у православној цркви као прави архијереј. На место архијереја, видимо просте и пуке незналице и симонисте. Ми неналазимо бољег завршетка, него да наведемо речи српског краља, обраћене бугарскоме краљу Михаилу: „опомени се драги и љубазни брате , да ти ништа зло учинио нисам. Зашто дакле троЛкддеши се поп Л блати влхгдрсше же и ср^БкБсше роду? Ми ћемо пак радити онако, како је радио и мислио св. Јован Риљски, па ћемо му се молити: св. Јоване риљски! /иоли се клддиц-ћ ХР ИСТ ^ сплсти ткое скроднику езмк^ Ел^гдре и срввле" како се свршује једна молитва св. риљскоме у једној Србуљи , која се храни у манастиру Сретењу под Овчаром. Још ћемо рећи речма дечанскога владике: „ако сте силни ратујте са угњетачима и вашим и нашим!" а ми бугарима осим добра, никакво зло нити чинимо, нити ћемо чинити. Срби и Бугари су браћа; њини су интереси и тежње и жеље једне исте, а нису супротне, као што проповедају Бугарске владике, које су турци поставили.

Поглед на питање о сајединењу цркава. (НАСТАВАК). Покрет у корист сближења с православном црквом узео је широке размјере и међу протестантима. Наша православна црква постала је предметом особите пажње и особитог изучавања код протестаната; њену божанствену истину почињу тамо појимати и сматрати православну цркву као једину чуварку истинитог апостолског православља. Многобројне су књиге, које се од 1860 године распростиру по Германији међу протестантима с цјељу да докажу несастојателност не