Sion

619

штина. А потпуну такову скупштину образовати није могуће зато, што даљина простора јепархнје не дозвољава, да сво свештенство на тај скуп дође, н што свештеник ни једног дана не може своју парохпју оставптп без замене, те би онда само половпна заступљена била. Много је лакше и цељп сходније да свакп округ бира за себе једног свештеника, и онда би се најсигурније помогло г.г. Архијерејима да учине справедљиву разлику између овог и оног свештеника, а тпм би свему свештенству далп познатп, да је њихова жеља, добар и угдедан рад а не угдедне личности награђпвати, што бп остаднма сдужиди за подстрек, да у врдинама свештеничким напредују и својој пастви користи приносе. 1 Прпзнајемо, да се је комисија старада, да овим пројектом нестане сукоба између иароха и парохнјана; при свем том остади су у њему трагови истога. Оно баш, што је највише изазивадо сукоб, нпје добро уређено. А то је вересија. Свака општинска каса може имати у готовини, кодико је за испдаћивање ове вересије нужно, но то треба законом уредити. Ако се ко бојп, да би тим повређено бпдо правосуство, нека се и томе нађе дека. На пр. онај који тражи впгае него што му припада, иди неистннит дуг, и хоће два пут да наплати, па се то докаже пред општинским судом, такав нека изгуби право за у будуће свој дуг из општинске касе напдаћивати, но по досадањем начину и т. д. Јер није право, да због неколико њих толпко свештенство остављено буде досадањим непридикама око наплоте своје заслуге. За напдату крштења остале су опет чарапе, али у недостатку њих, није им права вредност у новцу дата. Данас се најгоре чарапе продају по 6 грогаа, зато ће сваки радије дати 4 грогаа но чарапе, а свегатенику ће бити неправо, да прпми новац од онога, који може дати чарапе, па ето сукоба. С тога треба иди вредност чарапа подићп на б гр. пди таксу за кргатење са свим у новцу опредедити. Не одговара обичају народном да девојка даје 4 гр., за испит, јер кад свегатеник у кући девојачкој учини испит пред присутнима, онда девојкапо обичају даривасве и с момкове и с девојачке стране

1 Зар ову дужност не би могди вршити окружии протојереји, као што је врше и сада? Ииаче писац заборавља, да сио сиротиња, и да би за такав огроман скуп требало и трошка и дангубе , што се неби имало од куда подмиривати. Но ми споримо о ражњу, а зец у планини. Дајте најпре да се поправп оно што је прече, а дасно је пронаћи, кога ваља наградити, кад га имаш са чим да наградиш. Уред.