Sion

520

дошавше, домаћину учтивост не дозвољава, да се свештенику неда дар сличан црисутнима. А тај се обичај за дуго изгубити неће. Сад још свештеник тражио би одређених 4 гр. и ето сукоба. Но исто тако и за свештеника не би било право, да момку из друге парохије бадава пише испитно писмо. За то би требало овако уредити: за испит од девојачког дома чарапе, а од момка, који је из друге парохије, за испитно писмо 4 гр. Такса за читање молитава могла би остати иста, кад се оне над болесником у дркви врше. Али кад може лекар за један долазак болесниковој кући наплатити 8—20 гроша и то у месту, то правда хоће, да се и свештенику, који по негда и то зими мора по читав сахат и више да путује болесниковој кући, већа награда даде. Мњења смо да овако буде: за читање мале молитве у цркви 4 гр., а код болесникове куће 8 гр.; а за читање велике молитве у цркви 8, а код куће болесникове 12 гр. чар. Још нам остаје да коју речемо о фонду свнштеничком, но то ћемо учинити другом приликом. А овај наш говор сада завршујемо овим: ако наша влада још и овој скупштини не поднесе пројект за уређење нашег свештеничког стања, онда можемо мислити да смо заборављени. Ст. Петровић.

Папство и његова централиизација. (СВРШЕТАК.) Увреда, коју је учинило латинско свештенство нашему народу на злогласном спецком сабору није била дуготрајућа, јер поред свију бурних политичких околности Србо-Хрвати у Далмацији и Хрватској сачуваше своју веру и православну литургију. Шта више за време Србо-Хрвацког кнеза Домислава (9120—9158) хрватски великаши натераше латинско свештенство или да врши Богослужење на старославенском језику, или да се сели и у латинству потражи себи хлеба. Латинци који су себи уображавали, да су једаред за увек на спецкому сабору сахранили Православије нађоше се