Sion

696

гим путем могу се по најбоље лечити ноједине заблуде у друштву човечанском, и нредупредити оне горке последице, које из тих заблуда проистичу. „Емииричко истралгивање, вели материјалиста Кот, нема друге цељи него да иронађе истину, па била та истина човечјем роду на весеље или на жалост, била она лепа или груба, лођична или нелођична , разборита или луда, нужна или чудновата, страшна или смешна." Он се дакле позива на Факте и без Факата ни у шта не вер} ? је; али шта ћемо кад и он сам у својој науци признаје да има истина чудноватих, страшних, силних, смешних ? Ствар је јасна као јарко сунце , да је човек, боравећи на земљи, дужан и иозван, да преврће велику књигу природе, и да је искуство неопходно нужно за развиће нашег знања. Но зар су те изреке сад никле у глави Котиној и његове дружине ? Зар није још од вајкада изрекао мудри Платон: „искуство је урес човекова ума, к а после њега и Аристотело: „искуство је заметак и почетак сваког знања ?" Ова два великана хтела су, да наш разум доследно поступа и да ништа не узима за доказано, што није доказано. Шта је дакле хтео Кота да докаже , шта ли да изнесе ново на видик у својој науци ? Да, материјалисте нашега времена држе се речи Платона и Аристотела , али се на делу удаљују од њих као небо од земље; јер у место да се ослањају на искуство, они се напротив опиру на предрасуде и хипотезе , па у место Факата износе нам Фантастичке своје доказе, те тако лакоумне варају а правим љубитељима истине и знања задају посла и одузимљу скупоцено време разбирајући их и опровргавајући. А да је ово овако, видећемо кад нроучимо ту њихову високу науку, и изнесемо на видик, како се и у колико се слажу њихове речи са њиховим делима. „Оно је само у ствари, и оно само постоји што наша