Sion

83

прилику, оде у Никеју да изради да се добије црквена самосталност и народње свештенство. Ево како о томе пишу староставне књиге: „Сад је време — рече св. Сава — да с божијом помоћу извршим жељу мога срца, коју имам о мојој отачбини" и задобити самосталност црквену, па рече цару Теодору Даскару: „Бог који нам у свему помаже, помогао је, те је из земље лгодГн илшнч ^локирГл ересв отцемћ монмћ н нлмн п|)0гнлнл н прлвосллкнл керл кк^крлцшстк н множнт се. Једно јединито немамо, на име, трпимо оскудицу, свога архијепископа немамо у нашој земљи, који би освештавао и учио." За то моли цара „да се један од сународнша мојих освети за архијеиискоаа земље наше Цар заповеди да му дођу сви остали срби калуђери, који су отишли у Никеју са св. Саввом и погледав их рекне; „свети отче! твоја су браћа сва честна и светитељи; али за тако високо званије апостолскога престола, неверујем да су веома способни .... Моја душа благонаклоњена је теби." Савва се почне одрицати, на што му цар рекне: „Немој се одрицати нашег апостолскога избора." . . . . И свети Савва буде посвећен за Архијепискоиа све срнске земље . . . При носвећавању присутствовао је цар са свима великим и нижим чиновницима и говораху: „достонш.." Даље се вели: „цар и патриарх учинише српског архијепископа својим сапрестолником и сатрапезником." Па како цар тако и патријарх мишљаху, да сваки српски архијепископ мора ићи у грчку патријаршију, да се тамо посвећује. Св. Савва опет је мислио другче Овако о том вели наша староставна књига : „божански разум у срду имајући, он разсуди, како је тешка оваква дугачка путован.а нутовати, и како треба много злато даривати и издавати кад буде у царски град одлазило да се тамо архијепископ посвећује; па за овим, узевши на ум размирице владалаца исгочних са западнима и посрид« нх^ нестрошннгемћ коудифеге киди н удокство 1|ркке доклен се у цариград долази за освећење; или опет могу цар и патриарх абог неке мрзости нашу цркву