Sion

84

под својом управом задржати. И кад је све ово разсудио и са сваке стране претресао, ои је хтео и од свију ових зала да избави српску дркву, те да је она слободна и самостална. СТн кса скршглА рл ^кснднкк (i б ксихк снхк свокодно »с н 0 ко^е сдмокллстноу, ННУТОЖС ОКДЛДЛТН №МОу ККСТОУНОН , ^ЛПЛДН 01010 НЛН10V црккок оустронтн хоте. Пошто је све то тако расудио, оде цару, наведе далеко путоваае и политичке незгоде, па га замоли, да му се самосталност српске дркве потврди „оусш н роукок) н пнслнн•смк" да одсада не долазимо овамо за освећење нашег архијепископа, него тамо (у Србији)" „свонмн шпнскопм освгацјлтн се." Кад цар чу ту молбу: прт .менн днце свош вмсоклго рддн прошеннп; ннже ко плтрнгархоу саноудк н кксимк кллгородннмк ккгодно помнслн се, хотвдоу ко оскефенсткомк н кллс нго црккокнон), тлко покорнкн секи снхк послушлнкн же н длроноснкн нлштн ; али због велике љубави према св. Савви „стиђаше се да га незадовољна одпусти; па и по нужди утоливши негодовање, испуни молбу Савину Патријар написа благослов, да више не долазе из српске земље срби, кад им буде требало посвећавати архијепископа или епископа, већ нека сам архијепископ са сккоромк својих епископа или опет сами епископи да се искупљају и посвећују себи архијепископа, ца и патријарх руком и устима са свима архијеиископима, митрополитима и епископима св. Савву и све који иосле њега дођу благословише; и заповест благословења сваки својом руком подписавши дадоцге св. Савви. При полазку иатриарх даде сриском првом архијепископу ову повељу: „Герман, васиљенски патриах, архијепископ Цариграда, новога Рима. У име госиода нашег Исуса Христа, посветих Савву за архијенископа све српске земље и дадох му по Богу власт, по свој мојој области црковној епископе и свештенике и ђаконе постављати , везати и разрешавати узроке људских прегрешења и све учити и крстити у име оца и