Sion

492

конења и стаде захтјевати, да се црквени источни обреди и обичаји свукуд точно испуњавају. Од своје стране оно ноче уводити разне реФорме, цијељ којих бијаше обезбједити сдободно развиће руске народности међу унијатским насељењем. Тако на примјер: духовнишству и парокијама унијатскима дата би нужна самосталност у дјелима црквенога госиодарства; назначено би одпуштати сваке године по 21,550 рубаља на зидање новијех цркава и поправљање старијех; да би унијати имали могућност васнитавати своју ђецу у духу њиове вјере и руске народности; заведене бише по селима школе, а но варошима гимназије и полугимназије., материјално стање духовништва уљепшано би назначењем приличне плате из државне благајнице и т. п. Добротворна распоређења нравителства већина унијата с усхићењем поздрављаше, но нађе се и такијех, који под упливом Калинскога и заједно с њиме свакојако прогивише им се. Преступна дјела Калинскога није могуће било више трпити, и 11 Септембра 1866 г. он би удаљен из холмске јеиархије, коју на управљане нравителство поручи јенархијалној конзисторији. Конзисторија одма издаде посланицу к духовнушству, у коме га извјешћаваше о удаљењу бившега јепархијалнога началника за његова „богонротивна и противодржавна дјела" и позиваше га да узнесе искрене и топле молитве Господу Богу, да им поможе сирати ову кривицу пред Небом и пред лицем свемилостиваго цара, и да их настави свевишњи исправити зло, допуштено у посљедње вријеме у њиову цркву и паству." Кроз по године, 11. Марта 1867 г., холмска конзисторија издаде другу носланицу, у којој позиваше духовнишство „одбацити од себе иноземне и иновјерне навике, противне духу унијатске цркве и руској народности, и не употребљавати „ни у обичним бесједама с народом, а много мање с црквене катедре, туђу ријеч пољску," вршити богослужење по правилима и установама свете источне цркве и замијенити недавно уведене оргуље живијем и разумнијем појањем. На-