Sion

498

32

жалост, ово пдеменито распоређење конзисторије, благодарећи ироиаганди пољсЕО-ватоличкој, срете по многима мјестима отпор, и конзисторија принуђена би новим посланицама од 24. Јунија, 12. Јулија и 8. Септембра напоменути духовнишству о његовим дужностима и пријетити противницима удаљењем од парокија. За успокојење народа предложено би некима парокијама послати депутате у Галицију, да се упознаду с обредима и обичајима тамошњијех унијата, којих црква бијаше слободна од пољско католичкијех новоувођења. Из Галиције позвапи беху и неки свештеници, да заузму дужности у холмској јепархији. Међу њима протојереј катедралнога сабора у Лавову, Михаил Еуземски, познати својом учевношћу и преданошћу своме народу, посље дииломатичнијех преговарања с папинијем нунцијем у Бечу, царскијем указом од 28. Маја 1868 г. наречен би за јепискоиа холмске јепархије, а 11 Августа исте године, по распоређењу папе, би рукоположен. Нови јепископ, подобно конзисторији, усрдно се заузе за очишћење унијатске цркве од новоувођења католичкијех, и својима посланпцама потврди сва пређашња распоређења конзисторије односно обреда, рускога језика и појања. Али пропаганда пољско-католичка стаде и њему на путу, као што је стојала конзнсторији, те с тога 20. Јануара 1871 године он, по слабости здравља остави холмску јепархију, управитељем које царскијем указом од 16. Марта назначен би старији протојереј катедралнога сабора, Маркело Попељ. Као и Куземски, Попељ био је родом из Галиције, ђеје до одласка свога у Русију (1866 г.) био свештеником и катихетом лавовске гимназије. Још тамо он је био познат, као борац источнијех обреда, те с тога док поче управљати јепархијом, с већем него Куземски јенергијом поче очишћати своју цркву од католичкијех заблуда. Једно за другијем он издаде неколико окружнијех посланица, па напошљедак 2. Октомбра 1873 г. учини заједно с конзисторијом сљедујуће распоређење: 1) духовнишству једнако и недремљиво настављати па-