Sion

518

падна и северна, и три мала дугуљаста прозорчића и то једаи у одтару, а два у главној цркви од југа н севера. Врата се чине да су мала с тога држимо, што је и с поља и унутра у цркви млого урвина и развадина нападало, а нарочито с поља, те се тако у цркву улази као у неки подрум; но и у овоме нема правог пода. Око ове дивне светиве било је некада огромно старо гробље српско са прекрасним покдопцима и биљезима, који су сада сви издупани, те од њих направљенп јадни и чемерни биљези новим недостојним потомцима својих предака. Тако се дивне шаре и украси, а по негде п одкрњено по које старо писмо, још и сада виде на новим гробовима. Овде је и сада ново гробље сво у самим старим гробовпма и са изквареним и излупаним старинама. Види се да су се и у време турско овде сахрањивали Срби, а нарочито се то познаје на старим изквареним биљезима и покдопницама, међу којима на некима нађох, покрај изкварене шаре и украса из 12, 13 и 14 века, још и ову зарезотину: почикд рдк Еож " (па све даље избрисано некодико бивших врстина чак до 1765 года!) Даље на једном излуианом старом биљегу, а од овог направљеном новом, на ком се још виде остатци прекрасно изрезаног крста из 13. века, стоји урезан, као ножем запаран крст, из века српског робовања Турцима, и даље урезана здраво грубо пушка, одвећ дебела и широка. Причаше ми за овај гроб: да у њему дежи некакав хајдук убијен пре Кочина устанка, да су га овде крадом Срби донеди и сахраниди због добра које им је чинио бранећи их од Турака. Веде да га је турски циганин, за новце подпдаћен Турцима, убио; но да је и тај ту на месту пао од тог хајдука. Еако му је име, као и одакде је, незнадоше ми казати. Бог да му душу црости! Тако ништа више не могох дознати о овој светињи дивној због јединог нерасподожења кметовог. Боже мој, како у мдогом и у свачему зависимо од наше гдупости, и како смо јој постади робље да неможе грђе бити ! Ово пишем само с тога: да би се нашао душеван какав свештеник, а у нозиву мује, дабисве приче народње о овој светињи сабрао ; те тако: да би могди знати што више, боље п подробније о овој дивоти и красоти наше старе богомоље. Кренувши се Ђелој води и развадинама сдовачким неможе нам се на нно, а да неизразимо дубоко наше негодовање спрам немарности бивших неких нашнх духовних дица, која нити се сгарају, нити узимају не само ове старипе наше под своју моћну и наддежну заштиту и предохрану, него шта више, и саме иду на руку да се руше и утамањују допуштајући да се које где, и на свакојаким местима, подижу