Sion

512

бео, са плавим крстићима; појас рујни, са белим крстићима; и одежду идаву, са рујним крстићима. Он је, као и сви остали свеци у олтару и ваи висок, плав, коштуњав и са иакривљеном мало главом на леву страну. Врат му је подугачак; уши одвојене од главе, повелике; нос дугачак, правилан, чело васоко и мало угласто, лице дугуљасто са страна угнуто мало; костију подочних и очних нема ; брада поредка дугачка, а таки исти и бркови, танки подугачки. На глави му је подугачка коса док је у осталих иред олтаром светаца подшишана на сред главе раздвојена и једва мало нижа од ушију. Круна му је рујна са белим крстићима украшена, са и плавим окрајцима. Ои држи разтворену књигу, и на белом пергаменту, нрекрасно су написана читка плава писмена, као да су .јуче написана, ово гласећи: 1. „Изредно 15 2. прЧхтеи 3. пр^читеи 4. слдкиеи 5. клддц^к, 6. Еогородц! р 7. шрри .... 8 " Даље на сјеверном дувару, у олтару код једног светитеља скоро савршено утамањеног, стоји такође на белом пергаменту, али црвеножућкастим мастилом написано .... М . . . и . . . ОБ С. 8. С. 0. 0. Па даље. Дакле је по овоме овај св. храм подигнут био 6289 г. од створења света или 1086. год. по Христу, # ваљда је обновљен и малан те 1300 и неке године. Ове последње године можда је само живописан, ако не и обновљен, а за време Радослава II. Добросављевића око 1086. г. такође не подигнута, него само обновљена, као што овај горњи надпис гласи. Радослав овај владао је од прилике од 1073. па до 1089. по Христу. Мождајејош у то време владао и цар Бодин Михајиловић, за ког се извесно зна да је 1089. год. сео на црестб, па на овом седио до 1100 год. а пре званичног царовања, као што се зна, грамзио је и отимао се непрестано за владом и влашћу. Ко је дакле први основао ову дивну и свету драгоцену старину српску, пре 1086. год. као и ко је исту обновио у то доба, а доцније украсио, то се не зна, нити је могуће дознати, док се неби одкопала из својих урвина, те би се ваљда нашла тада каква старина, која би нам могла о њој све што зна казати и испричати. Осим овог нашло би се ту млого старина разних, кад је већ три пута певала и занемљавала. Око светих котурова светаца у олтару, који су млого грђе нагрђени, но они ван олтара, такође стоји по неко писманце још леио читко, али како небијаше целих речи, ми их остависмо неснимљене. Прекрасна и прастара светиња и слава ова српска имала је двоја сада од урвина доста мала врата, за-