Sion

573

па и с поља се у њу п пење кад хоће да се звони. Ето то ти је архитектура нова србска! Ми незнамо, ко први заврти памет нашим људима, да звонару праве заједно с црквом? Кодико је се несрећа догађало због ове туђе ствари, као и у свему што смо туђе на наша тела пресађивади, свакоме је и сувише познато. За чудо пам је што се наши људи неокану једном да мајмунишу и да већ не прпмају једном све оно, што је туђе за своје, да једном виде, да оно туђе има само смисла у туђина. Људи су у својим светињама и своје карактере изражавадп. Тако деспотски мухамеданизам је у мунара изразпо и пзражава још и дан данашњи, а и изражава ће докде траје мухамеданизма, деспотизам, једпнство алаха, и његова пророка јединог Мухамеда, а од овог нрешавшег деспотизма на јединог роба над робовима Султана. Ту не смеду битн кубета и разни убруси; ту једпна воља најстаријег, а остале су воље и сви људи робље; ту је бирократизам најужаснији; ту је зло, ту пакао, и све што је најгоре; ту је султан, као намесник пророков, а овај као прави и одани божији све п сва; сви су људн остали робови и ништа друго. Њих еултан може побитп и утаманитн, па ништа, а неверне му је у дужности да гази и тлачп, да их мачем и огњем изкорењује и утамањује. Ко не верује да је тако нека завири у Алкорана ма коју суру. Даље имају таква иста значења и звонаре шш тороњи у Римокатодика. Јединство намесника светог Петра, једини значај његове воље и светости његове неиогрешимости и узвпшености и над самим светпм Петром, јер је и овај грешио, свакоме је и сувише познато, — свему је и свачему основ и почетак. Та папа, има већу власт и сиду скоро и од-самог Господа Бога. Он једини може да оирости свакоме свакојаке грехове , што и Господ Вог неће; Он јединп може да натура на свакога најужасније грехове и да свеце анатемише. Та шта ваздан говорпм и продужавам дакрдијашити: он има силу и вдаст над свим п свачему; он има кључеве и од раја и пакда, па је ту једном речју све и сва обузето. Та једина моћ његова означена је на римокатодичким црквама у једном тороњу са црквом у једној звонари. Е па, а као што смо ми и како смо да п ми то туђе здо не примимо, без да га и знамо можда да је зло ? Ми, који нећемо, равенство, братство, љубав, слогу, демократизам и т. д. Ми који вичемо на све наше краљеве и цареве, да су деспоти и тирјани били ? Ми којп војујемо за начела слободе, правде, правице, једнакости , равенства и т. д. Ми у којих је и у кући и ван ове све основано на збору и договору. Ми у којих се и ћерање састоји