Sion

574

из јединачног деспотнзма и апсодутизма: Мп у којих и Бог се састоји нз троличности. "Оца, сина и духа светога" ; Ми у којих и св. Петар нема вдасти над рајом и паклом , нема кључева ; Ми у којих се и свете власти деле на разне дружине, светитеља, мученика , свечаника, тежатнпка , светачаца и т. д.; Ми у којих и оне пајузвишеније светиње што су око Господа Бога деле се на разна друшства савршено равиа п братскп у класама међу се, анћела, арханђела, херувима, сераФпма, спле , власти , господства, славе и т. д. неизбрајане ; Ми у којих сваки поједини за се а из претераног демократизма, не кажемо ја, но ми; Мп у којпх све старине п светиње састављају укуиност, слаженосг , мложину; Ми у којих ни народне игре и кола не састоје се из поједпних личности и нарова, но из укупноста савршено равне изражене у округлом н заковчаном колу ; Та ми напослетку, који смо се свуда и на сваком месту сабирали и договарагп, бпло на жегви пли нод казана, било на копању или кошевнни, било на млевењу или брању ; Мп у којих баш мобе постоје, славе преславе. онште трнезе, чашћења целог села, остала села, у који је још задруга, ирело, • Ј село, хајдуковање, четовање, јараиство, нобратпмство и многе још непзбројаие и ненобрајане стварп ; Ми хоћемо јединачност па нашим црквама и храмовима ; Ми хоћемо и по незиању и глупости нашој туђннскп деспотизам. Е, то је оно што је не могуће, што је слабо и труло , што не може да обстане; но се само депи и накаламљава. Што ће на нослетку пасти на тако.... да ће га цео свет осетити п да ће се свима и свакоме, а пајвише нама, згадити. Ето ста.ро1' по млогима деспотизма у наших краљева и царева! Њихове цркве и храмови и нз њихова доба пмају увек одвојене звонаре за се мале и скоро увек ниже од светог храма, а у сваком случају од његових кубета. Њиховп п из њпхова доба, која означавају и ту, и свуда, и на сваком месту, дружипу и заједпост узајамну у свему и свачему. А у нас ? У нас овакнх малпх и слабих туђи накаламци на свему п свачему, које смо примпли и незнајући шта значе, нгга су и кано су. Е, зато и неостају иами наши рукотвори садањи стални и јаки, тврди п трајашњи. Зато ти је и затворена ова пазнека, опрости ми госиоде боже сагрешења, не свети храм србски, но нека као римокатоличка накарада. Помешао се у њој и папа и Мухамед иа то ти је, а од србскпх светаца, србског бога у трилпчности, србских спаситеља и избавитеља духовних нп трага ни гласа. зато и неномажу. Ух ! далеко смо зајпшли , врло далеко! да нас наши добри и честити иаунци ггечују, па зло и од