Školski glasnik

Стр. 22.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

обвези, који је 1906. год. министар просвете израдио и поднео министарском савету, одговара давнашњим жељама руског народа. Поједини крајеви и комуне мораће осчовати довољан број основних школа, у којима ће се бесплатно учити деца од 8—11 година. У свакој такој школи не сме бити под једним учитељем више од 50 деце. Свака школа добиће од државе помоћ, годишње око 400 рубаља за набавку учила. Минимум учитељске плате мора бити 360 рубаља годишње. Остале издатке око наставе и уређења школе набавиће дотични органи који школом управљају, а ови су осим тога обвезни да у току две идуће године израде нацрт за оснивање свих осталих школа. Но овај напредни закон тражи и вчнредно ве лике издатке. Просвећен свет се нада да ће државна дума потребни кагштал створити и одобрити. »Новоје Времја« износи прорачун тих издатака, који су у свези са општом обавезном, а бесплатном основном наставом. Тај лист рачуна овако: На 140 милијуна становништва ако се узме да има за школу способне деце 14 милијуна и да на једну школу долази 50 деце, требало би целој Русији 25(1000 основних школа. Према том новом закону држава би морала помоћи издржавање школа са 109 милијуна рубаља. Сад постоји у Русији око 70 .000 основних школа; требало би основати нових око 200 000. Све ако би приличан део издатака сносиле и комуне и поједине покрајине, ипак би за спровађање тог закона требало много новаца и времена. Но осим тога морало би бити за те школе и довољан број спремних учитељских снага, а ово би повукло за собом оснивање нових учитељских школа. Но свакојако је учињен први корак на спровађању општег народног образовања, па ма се то тек и кроз неколико десетипа година извело. Ово и људи непријатељски расположени према словенској Русији поздрављају као просветни напредак.

Школа и настава. Два питања која се и нас тичу. У крагујевачкој „Просветп" расправљају два учитељска друга пнтање „О ирактичиом учишељском испгапу ". Д. Б. који је заузео протпвно становиште практичном учитељском испиту, поткрепљује то овим: »Учитељи су свршили нарочигу школу за свој посао, полагалп су стручни нспит нрн нзласку пз школе н онда је пепотребно потрзатн их на овај исппт н навлачити пх на трошак, којп доста тешко пада почетннцима, јер им је плата сувпше малена. Слепо имитирање странцима учинило је, да и ми имамо практичнн

учптељски пспит. Одржавање овога пспита ужасна је заблуда«. Овако мишљење о учитељском практичном нсинту може поднетп само за ђака, којп је једва чекао да се ослободи школе и учења, Сталоженнјн сређеннји учитељскп радник и ако се може разилазити у мпшљењу о начину нолагања тога исгш.та, не може му одрећп сваку вредност. Та установа бн много донрпнела да нам школе крену напред, а учитељи стану на угледан ступањ својег стручног образовања. Теоријско образовање, које се нрими у учит. школи, није ни по обиму нп ио садржпни својој тако, да се од њега може жпвети за века. То се може допунитп само тако, ако свакн учитељски кандидат буде обвезан, да као практичан учптељ првих година учи и спрема се за другп испит, којим ће задобиги учитељску сгалност. 11нгелектуалан развптак учитеља на западу ппје дошао сам од себе. моћан чинилац је томе, та учитељска даља спрема. Иреврнпмо по неки немачки педагошки лист, па ћемо у њему паћп шта све студпрају младн учнтељп за тај г. зв. другп пспит. II онда сравнимо спрему својпх кандидата, односцо почегнпка учитеља са спремом њихових па — метнпмо руку на срце! Ми чак држгшо да већ чегврта годнна у учит. школп, треба да се употреби само за вежбу у што чешћем практичном раду н студирању за даље ооразовање. * Друго је питање које се и нас тпче, срескн тколски иадзор. У „Хрв. Учпгељском Дому један пнсап обара важност том надзору, а пишс поводом једпог чланка у прошлогодишњем »Напретку«, где се говорпло у корист тога надзора. Ппсац у »Хрв. У. Д« поткрепљује своје нерасположење према том среском надзору овим: »Зар није доста шго жунанијскп надзорник дође једанпут, а кадгод и по внше пута преко године у школу ? Или би они радо да им надзорник увек седи за вратом?« Свако пптање има више иолазних својпх тачака п кад се пође баш са оне тачке, на којој не лежн тежиште тога питања да богме да ће се на све пре доћн, него на оно што нде у корисг самог шггања Ми држимо, дакле, да је права полазна тачка за ово пнтање, методска страна наставе особиго за млађе учптељске нараштаје. Кад би невешг млад учитељ (а такпх је већп проценат пего вештих) имао одмах у почетку својег учитељског рада вештог, опробаног путевођу, лакше и брже