Školski glasnik

I

Бр. 2.

би дошао до сређеног лравца у своме раду. Више би користио школи п своме угледу, мање би пмао нерасиоложења, једа и другпх непријатностн. Рад таког учитеља више би одговорпо иравој васпитној сврси у школи, а целокупан такав наставнп рад пре бп стпгао нросвегиом идеалу, који је и.стакнут као сврха у просвећењу сваког парода. Срески школски надзор, ако не бн баш свему томе сасвпм помогао, алп би посредно мпого утпцао, да нестане онпх неправилностп у којпма се млад учитељ креће, те да се тако ослободп за интензиван, сређен рад, Разуме се, ако би срески надзор био поверен« вештпм практичним учитељима. Жупанијски, окружнп или у опште надзор неког ширег обима, никад не може бити тако користан по наставу, као добар, стручан срескм надзор. Ово су у главном само папомене о гоме шггању. Ми смо се дотакли оба горња нптања, не да утпчемо у туђу иолемпку, него да скренемо нажњу на праву полазну тачку тих питања. Једно с тога, што су та питања у опште важна по унапређење наставе, а друго с тога, што нросветне прплике у нашој околшш могу донекле послужити п нашим меродавнпм круговима за днрективу у пресуђивању појединнх важнпх питања, те и нехотице могу нрихватити неко становиште које нпје исправно, Хрватска и Славонија. У Загребу се одржао састанак учптеља са шегртских школа, на којем се расправљало о реформи шегртских школа. До сад се у тим школама показао слаб успех, а узрок је томе лоша дисциплина, која се не да понравпти, јер су досадашња средства за дисцигшпну недовољна. У корпст реформе тпх школа прихваћени су овп предлозп: 1. Трговци п обртнпци да прнмају за шегрте само таку децу, која су свршила IV. р. осн. школе с добрпм усцехом. 2. Да се не ослободи шегрт који нпје свршио шегртску школу с довољним успехом п похвалним владањем. 3. За оне који сврше III. р. с добрим успехом, а још су обвезни за школу, да се установи посебан течај, као што су предавања за помоћнпке. 4 У разреду да не сме вшпе бити од 30 шегрта. 5. За шегрте да се саставе иотребне [књиге п набаве потребна учила. 6. Настава да буде дању. „Хрв. Учит. Дом . Србија. „Учитељ" од јануара о. г. ппше, да се у мпнистарству просвете, ради на неким школским реформама. али све у некој тајности.

Стр. 23.

У комисијн која радп на пројекту о реформама, нема ни једног учптеља. Црна Гора. Државна гпмназија на Цетињу добнла је ове годпне VI. разред. У Подгорпци је основана државна гимназија са четнри разреда. Почетком ове године уведен је за гнмназије нови наставнп план и франкфуртскп снстем гимназија (впди »Преображај школе« у 1. бр. »Шк. Гласнпка«) Основне школе иодељене су на трн школске области: Занадна шк. област — надзорништво на Цетпњу, нсточна област — надзорнпштво у Подгорицп, северна област — надзорннштво у Ннкшићу. Надзорнпцп су дужни трппут годишње походити школе. Огворено је 27 нових државних школа, знатно је умножен број разреда н учитеља. У смислу новог школ. закоиа издата су разна уиутства и наредбе о грађењу школа, распореду учитеља, учит. испитима, похађању цркве, уџбеницима. школ. радовпма и др. »У чџшељ?. Босна и Херцеговина. Крајем 1905.—1906. г. било је 337 осп. школа. Од тих су 253 комуналне, 103 веронсповедие, 10 прпватних. Православних је 70, католичких 31, иротестантска 1, јеврејска једна Огворено је 15 нових, а 1 напуштена. Деце је било : 4.902 мухамеданске, 13.597 православне, 13.341 католичке, 1340 јеврејске, осталнх вера 518. »Шк. Вјесник«. — Учитељи и академска омладнна почели су оснивати течајеве за неписмене. Друштво »Просвета« помогло је тај рад са 2000 К. Овоме раду много смета владина наредба да предавачи на тим течајевима морају имати педагошку сирему. II поред протеста друштва »Просвете«, влада је остала при својој наредби. — Српске народне вероиеповедне школе у епархпји херпеговачкој овако су стојале у год. 1906. Школа је било 22 са 22 учитеља и 11 учитељица. За школу еиособне деце 1550 (1207 м. 349 ж.). Словеначка. Словеначка Школ. Матица издаће за 1908. г. ове књиге; 1. Свечано издање Педагошког Легописа VIII. св. у славу 60. годишњице краљева владања. 2. Очигледна настава за 2. и 3. разред. 3. Школа и породица с посебним погледом на родитељске вечери. 4. Популарно-научну књижницу 1. св., а можда и 5. Наставна основа из природописа и прнродословља за основне школе. Г1 Роро1пПс' Ј '.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК