Školski glasnik

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 75.

во до пете ! По томе, колико делова има лист ? (Три дела.) Ти се делови зову горњч део, средњи део и доњи део. (Покажем.) Како се зову ти делови? (Одговор) Погледајте овамо ! Како се илете лист? (Равно). Кроз цео лист уздуж иде једна линија. Изгледа као да је лист на том месту зашивен. Та се пруга зове шав. Шав је на чарапи с тога нотребан, да нам даје правац при нлетењу ноједоних делова чарапе. Како се зове та пруга? Зашто се зове тако ? Нашто је шав на чарапи? Сад ћемо плести прво: а.) Горњи Д80. Пазите! Ја ћу подићи памук што стоји између носледње и прве петљс у ивици. Подаћићу тај памук на иглу и оплешћу га обрнуто. Тако ће постати петља, за шав. Како постаје петља од шва ? Та се не броји кад бројимо петље, она јс прекобројна. Кад на ново ночнемо једанпут унаоколо плешћемо је равно. За тим обрнуто и тако ћемо једнако мењати. Како ћемо плести петљуодшва? (Навименце равно и обрнуто.) На ШТО је шав? (Да одревује правац при подели чарапе). Пазите! Игла до шва с леве стране зове се прва игла, до ње с лева друга, до ове с лева трећа и до ове с лева је четврта игла. Које је прва, друга, трећа и четврта игла? Дакле, од шва с лева је прва игла а с десна четврта. Ово ће вам доцпије требати с тога добро запамтите. На овој прегледалици допире горњи део листа довде. Колико је дугачак кад га измеримо са ивицом ? (Као и ивица.) Колико сте пута обишли унаоколо у ивици? (32 пута.) Ми ћемо дакле плести и тај горњи део 32 пута унаоколо. Но пре него што почнемо, да чујем јесте ли добро запамтиле све што смо училе. Колико делова има лист? Како се зову? Како изгледају. Како се илете петља за шав ? На што је шав? Које је прва, друга, трећа и четврта игла? Која је лева од шва? А која с десна ? Колико пута унаоколо има у горњем делу ! Сад почните плести. Кад су сва деца готова с горњим делом почиње: (Наставиће се.)

Из школске садооуправе. Школски Савет одржао је седницу 7. и 9. марта о. г. но н. к. Између осталих предмета решио је и то: „да се при попуњавању учитељских места на нижим разредима мушких (мешовитих) школа већ у стечају мора истаћи, да на

та места и учитељице могу компетовати и постављене бита". Мало после тога је решио у истој седници: „да се деца првог до четвртог разреда могу и без засебне дозволе Школ. Савета у мешовитим разредима настављати, а да се деца петог и шестог разреда имају делити засебно мушка и женска". Шта из овога излази или бар шта ће у току времена изаћи? Нов државни школски закон одређује мању оеновну илату Јчитељицама, него учитељима. Скоро свака општина иде за тим, да штеди на школи и на учитељским платама. Она иде за тим и онда, кад јој се то не допушта, а кад јој овако отворено школека власт иде на руку у томе, она ће у свима својим разредима, за које је дозвољено то, спровести тај систем како јој се укаже прилика за то. У свакој већој општини има више првих и других разреда, него старијих разреда. Нигде није изрично казано, да општина неће моћи мењати учитељску плату, која је у вези с дотичним местом. Како се — дакле — тако једно мушко место упразни, општина ће удесити плату за учитељицу и бирати учитељицу на то место. Тако ће у току времена бити много више учитељица него учитеља. Таким системом доћи ће се до тога, да ће број мушках места бити мален, и како ће се тиме створити околноет, да мушки тешко долазе до места, мање ће их бити у учитељским школама. Основна настава, дакле, остаће претежно на женским снагама. Ово неће бита правилно стање. Напротив, такав систем био би штетан. Како суде о таком систему људи напреднији од нае, навешћемо ово: .,На први поглед изгледа да је ствар проста. На мушким школама учитељи, на женским школама учитељице. Тешкоће тек тамо постају, где почиње к едукација. Но и ту би се могло стати на становиште : како нол у главном није никакав повод, да се прави разлика при образовању ђака; то и при иоетављању наставника. не би се морало узимати у обзир, да се постави мушки или женека. Али против овога говоре стварне чињенице. Учитељи тврде, да женска по својој природи, није подесна да васпитава у школи, она и не познаје женско дете боље него учитељ. Лајпцишко Учит. Удружење расправљало је 1898. год. ове тезе : „Удружење нориче тврдњу учитељица, да боље разуму дужноет, јер у своме образовању нису тако образовање ни добиле; не признаје им ни боље иознавање женске нрироде, јер наука