Školski glasnik

Стр. 108.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

и на дидактичним, јер је то главни смиеао рада сувремених просветних органа. Извештај о стању шнола у епархији темишварској. за год. 1904—1905. (Наставак.) 4.) Темишварски срез. Држао седницу у Чакову 2. (15.) јуна 1905. год. После ноздрава шк. ре®. са онширним излагањем великих дужности иар. учитеља у школи и народу и после свршених текућих иослова предавао је Ђура Терзин учитељ у Фабрици 0 методу за предавање библијских приповедака. Радивој Петровић, учит. чаковски расправљао је 0 начину нреда вања рачуна у I. разр. У свези са тим привр. школ. реФерент држао је практично иредавање из рачуна у I. разр, уз примену досадашњих начина нарочито с применом саме деце, која се нрема дотичном бројном простору изводе ван скамија. Агна Јовановићева, учца из Дињаша предавала је из круга Очигл. наставе за I. разр. и то о скамији. У иогледу неуредног похађања школе решено је, поднети представку сл. Е. Ш. Одбору, да се посебан кукуружњи одмор не допусти у оним опћинама, где школе не почињу 1. септембра и да се увађањем школарине за предавање науке о вери и срп. језика на основу 49. §.-а Шк. Уредбе отежава прелаз нашедеце у стране школе. Вођени су по реФеради школ. ре^ерента слободни разгоЕори о разним питањима наставне и васпитне природе и ту је закључено, да се уведе једнакост у методским изразима код рачуна; да се у гелој настави свагда и васпитна страна истиче и да се негују нар. умотворине боље него досада. Затим је такође но реФеради школ. ре®ерента вођен разговор о савременом стању нашега народа и закључено је, да учитељство вредно иомаже економско, здравствено, морално и културно стање народно у сваком иогледу. На питање. Где да стоји учитељица у цркви? решено је, да свугде остане тако, како се где затекло. И овај збор усвојио је нривремено пословник арадског школског среза. Са сваког од ових зборова поздрављен је и високопреосвећени госп. Епископ др. Георгије Лелић, а високопреосвећени госп. Еиископ брзојавно се захвалио збору на поздраву и дао свој архијерејски благослов.

На сваком збору бивало је и наше српске нублике, која је с великом гажњом пратила ток зборова и много се и корисгила поукама, које је тамо чула. Многи родољубиви наши Срби и Срикиње присуствовали су и заједничким ручковима о овим зборовима где је се чуло са обе стране и лепих измена мисли у здравицама. Још је учитељство леним складним нојањем приликом нризивања св. Духа у св. храмовима, а и но неком лепом црквеном или световном иесмом о заједничким ручковима такође утецало на срце и душу нриеутних, што такође има вредности и важности. Гасправљање на зборовима свугде је текло достојанствено и тоном братским и другарским. Осим дневног реда сви зборови су ири крају још Јглављивали дневни ред и одређивали место идућем састанку. Из свега овога види се, да ови срески зборови иснуњују лепу задаћу и да су од користи и по учитељство и по народ. Једно није добро код ових зборова, а то је, што по броју чланова нема међу њима, тако рећи, никакве саразмере. Вел.-Кикиндски срез има са новим местима, која ће се наскоро отворити 90 чланова а остали имају овако ; Арадски 44 члана, вел. бечкеречки 42, а темишварски само 28 чланова. Бољом саразмерном поделом овом би се лако дало помоћи. 16. Школске зграде. Докле има у епархији веома лених школских зграда дотле неке зграде не одговарају своме позиву. Тако нису по пропису дворнице школске у Торњи, Нађлаку, Дески (женска школа) Тур. Кањижи (жен. шк.) Санаду у (жен. шк.) Моноштору, Нађфали (ж. шк.) КетФељу (ж. шк,) Мехали, Малом Бечкереку, Парцу, Гаду, Ђиру, Иванди, Соки, Толвадији, Краљевцу, Лукаревцу, Камер. Св. Ђурђу, Нов. Бечеју, (мушк* шк.) Бочару, Тиса - Хиђошу (једна ж. шк) Тиса С. Миклошу (ж. шк.) Срп. Боки (и мушка и ж. шк.) Канаку, Ченеју, (мушка шк.) Као што се види још у доста места није младеж народна смештена у достојне дворнице. Само мало више љубави и пожртвовања нрема школи, па би се и ово набрзо понравило. И учитељских станова има врло много неуредних, а и ту да је мало само пожртвовања, па би и то у ред дошло,