Školski glasnik

Бр. 19.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 299.

Испореди површину земље лети и зими ! ж.) Тежачки послови. — Шта се ради у пољу? — А код куће? — Ложе-се пећи, возе се дрва, и храни се стока, — Шта још? Људи се еањкају, дјеца се грудају п по леду плазају, граде снежне људе и т. д, — На што морамо пазити при храни стоке ? — А на што морамо назити, кад уживамо оно, што смо за зимницу еиремили ? — Реци поеловицу, која нас опомиње на штедњу! — Урадише свашта бише, у штедише још и више. Пон о в и! III. степен. — Зашто је сен предмета краћи у подне него изјутра? — Зашто је сен најкраћи 21. јуна, а најдужи 21. децембра ? Када нема сена на екватору, када на 23 '/ 2 ' ј. ш., а када на 23 1 2 ° с. ш ? — Зашто је лети топло, а зими хладно? — Зашто је с цролећа и с јесени умерен) топло? — Испореди тежачке послове лети и зими, у јееен и у пролеће! Испореди највиши сунчани испон с јесени и с пролећа, почетком лета и почетком зиме! —- Испореди северни размак са јужним 21. децембра, и 21. јуна! IV. степен. — Меето, где сунце излази 21. марта и 23. септембра, зове се прави исток. — Место, где еунце за лази 21. марта и 23. септембра, зовесе прави запад. — Непрестано помицање сунчаног изласка на север, зове се северни јутрењи и вечерњи размак. Непрестано помицање сунчаног изласка и заласка н а ј у г, зове сејужни јутре ниивечерњи размак. — Лу к , што га описује привидни ход еунца по небееком еводу, зове се дневни лук сунчев, алукподобзором, зове се ноћни лук. — Највишс меето, до ког се сунце иепне до подне, зове се највиши сунчани испон. — Штоје сунчани испон виши, то је сен краћи, штоје нижи, тоје д у жи. V. степен. — в) Г ралички приказ. Цртају се у кружици излазне и залазне тачке сувца, онда дневни и ноћни лукови, те сунчани испони 21. јуна, 23. септембра, 21. децембра, и 21. марта. б) Шта смо учили ово неколико дана ? 0 ностању годишњих доба. — Јест, учили емо како постају годишња доба и уверили смо се да је у свако годишње доба друкчија тоилота. Ви-

дели смо да се тежачки послови, равнају по го дишњим добима и да је у томе сталан ред не за једну него за много и много година. — Ко је то све тако уредио? —■ Свемогући Бог. Да, децо, све је то уредио Свемогући и Сведобри Бог. Наредио је да земаљска осовина стоји вазда коео према сунцу, услед чега се редају годишња доба, а дошљедно томе и послови за свако поједино доба. Биемо ли н. пр. могли зими орати, кад је земља снегом покривена ? Бисмо ли се могли сањкати лети, а зими да употребљавачго кола за разне послове? — Видимо, дакле, да се послови слажу са годишњим добима, годишња доба са косим положајем земаљске осовине према сунцу, а то су све божији редови, којим нас драги Бог обдарио. Како смо ми онда дужни међусобно живети ? Као разумни створови божиј*, жао Његова деца ? Дужни смо међусобно лепо живети и сла- ати се. — Тако је, децо, све што је Бог створио оиомиње нас на то, да се слажемо. Слажите се дакле међусобом, јер тако заповеда Бог! (Свршиће се.) Извештај о стању шнола у епархији темишзарској. за год. 1906—1907. XXX. Промехе у учитељсчом особљу. У Арадгију на место Ђ. Алексијевића привр. учитеља, за сталног учитеља изабран је ХристиФор Којић. — У Башахиду за нривремену постављена Даринка Удицкова. — У Мунари за сталног изабран Бранко Николић. — У Варјашу за сталног изабрат Станимир Теодородић. — У Вел. Кикинди за сталну изабрана Вукосава Адамовићева. У Ђиру за сталног изабран Младен Бајић — У Канаку за сталног Ст. Симић. — У Куманима за сталну ЈБубица Азуцка и Душан Грујић. У Лукаревцу за привр. Гордана Костићева. У М. Бечкереку за нривр. Љубица Петковић. У Ман Св. Ђурђу за привр. Живојин Цвејин. — У Моноштору за привр. Зорка Радишићева. У Санади за сталну В. Поповићева. — У Сараволи за сталног Димитрије Марковић и Анђелија Остојић. — У Соки за привр. Лука Шибулов. — У Срп. Црњи за заменицу Марија Журановићева. - - У Срп. Св. Ретру за сталног Алекеандар Нађвински. — У Срн. Чанаду за нривр. Јелка Ковинчићева — У Толвадији за привремену Меланка Неде.љкова. — У Торњи за