Školski glasnik

* • Бр. 20.

ШКОЛСКМ ГЛАСНИК

Стр. 309

чаног система, осећање туђих осећаја, жива машта, иесничка душа и ираво образовање. Такво душевно образовање заиста иомаже интуитивио упознавање детета. Али у томе цомаже и педагошка наука, нарочито савесно проучавање детета То је за педагога најглавнија и најважнија дисциплина. С правом говори Воиззеаи : „Соштепсег сТопс раг ниеаих ећ '1сИег У08 е1еуеб!" (Па почните са бољии ироучавањем васпитаника!) А то проучавање је неизмерео, пошто је развијање (рго^тевбгш. еуо1и!1о) индиви дуалности у стању да покаже непзмерно варнјетета. Ето, ту престаје она жллба против педиг. гије, да је увек иста и, да се у уском кругу креће Док се кедагогија трудила да ностсвл сам(> огппте за* оне, дотле је одиста и бпла узаног круга. Али сада се и психологија и педагогија журе ка дпФеренцирању, па им се тако отвара неизмерна перспектива за усавршавање. Те ако и не можемо написаги за сваког учелика засебну иедагогију — као што сномиње 8ски1)ег1-8о1(1еги*), у пракси не само да се м же, него и треба за свако дете ирема пндивидуалности његовој засебну педагогију створ ти ! Иримењивање општих начела на поједине случајеве увек је то ир ктичиа иедагогија, њто ипдивидуализирањем називамо То индивидуализирање је уметност. Досад се и индивидуалност (гледала само у уметноетима. Међутим ће сада уз уметности п научно појимање пндивидуалности, у иомоћ похитати уметнпштну индивидуализирања. Прави псдагог ке ради сазнавањч индчвидуглности иодједнако у обзир узети помоћ коју му пружају: ирактичиа искуства, уметности п пауке. Превео: Ж. Благојевић, учитељ.

0 школадоа у Нетачкој. У Немачкој не иостоји један општи. обавезни ниставни план, него засебан наст. план има школа са 1—2 учитеља, засебан са 3—4 учитеља, а засебан еа 6 -10 учитеља. Од сва*) 8сћићег4-8о1с1егп, ет. 9.

ког се учитеља захтева да темељно носедује сва она знања која иредаје, да е љубављу екоичаном енергијом уиливише на ђаке, предавање да му је таке нрироде да задобије душу детињу. По себи ее разуме, да ее у учитељским круговима води разговор о дидактичко-методичким иитањима. И кад читамо немачке педагошке листове с великим уживањем ћемо увидети, колико искрених тиша нам показују за испитивањем дечије душе, и колику велику важност полажу на изображење оие дидактичне снаге, која је сваком учитељу потребна. У Немачкој је школство постигло оно идсално стање, да је учитељ школа — што ће код нас још много времена протећи, док до тог стања дођемо. У бранденбуршком учит. збору више дана се претресало питање о школским излетима. Ово питање н/гекло је из оног начела, да се једино приликом таких излета могу придобити јасне елике и иредставе. И са тачнии истражввањем доказала су од 1С00 ученика колико њих има јаена појма о нечему. У осталом код њих је већ на дневном реду заједничко нутовање ученика. На хамбуршкој гимнаетичкој утакмици присуствовало је 4000 ученика. Школски одмори не држе се свугде уједно и исто време. Велики школски одмор но пронису држи се од 15. јула до 14. септембрз, али се то време нрема приликама дотичн' г среза коже и друкчије удесити. У свима сеоским школама нала-и се књижница и музеум, за које је учитељ одговоран. Он је не само учитељ деци него је и Еођа селу, он води надзор над забавиштима; и у најнише опшгина ностоје вртови за ма.)у децу, ма да тамо не пос10Ји закон о забавиштима. У малим општинама управља забавиштима учитељева жена илв кћи му за извесну награду, коју добија од општине. Учитељ је дужан поучавати одрасле, он је деловођа у разним удружењима, у општиагким штедионицама, и за све ово не добије засебне награде, понајвише ако добије по који поклон од творница или других удружења. (Ово баш није правилно). Но зато је тамо учитељ осаба, која свако ноштовање ужива, свако му се с поверењем обраћа и пита за савет и по његовом савету ради. У први мах чудновато изгледа да у Пруској има врло много неушколоване деце. Узрок томе су геограФСке прилике тога великог дела