Školski glasnik

Стр. 312

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 20.

Школа и Настава. Настава у ручном раду као методски принцип. Новим државним ваставним иланом, истиче се и у Угарској настава у ручном раду (управо у окретности, епособности, лакоћи, вештини руке — НапсКег^кеНвип^егпсћ!). као методски принции. Да би се поближе унознали са становиштем које заузимају наиредни цедагози у томе, а тако и поједини учител>ски кругови, изнећемо у кратком прегледу како се за носледњих 25 година прихватала та ствар у западник педагошким круговима. Почетне идеје о овој настави појавиле се још давно. Још је Коменски истакао, да нсихолошки закови траже, да вербализам мора више места устунити реализму, јер се деца радо играју блатом, дељаљем^ дрветом или камењем, па их треба нустити, а каеније упознати и са по нечим важаијим из занатства. Локе је хтео да деца сама себи праве играчке или покушавају то, Русо је хтео да деца уче нешто, где би руке више биле запослене него глава, нарочито преноручује столарство. Франке је први почео изводити н кушаје у томе. Неколико питомаца у својем сиротишту, изучио је разним занатима. Базедов је у свом „Филантроиину" вежбао децу дневно два еата у ручном раду. Салцман у ШнепФенталу саојио је наставу у раду еа осталом школском наставом. И Песталоци вије изводио наставу само душевно, него је у Најхо«иу упућивао децу разним пословима. Разне личности високог положаја номагале су ту идеју. Али је модерни покрет у тој наетави тек каснијег датума. Тај модерни иокрет поникао је у Шведској, где је та нас^ава иод именом слојда (НетеШјЛ) још 1877. год. краљевом наредбом била препоручена и где су имућни Филантропи то иомагали. Год. 1897. уведен је слојд ошрилике у 2000 школа и постао је обвезан у свима учитељским школама; исто тако и у Норвешкој. У Финској је радио на увођеЕБу тога Су&пагш, у Данској СЧаивоп, а овај је и у Немачкој држао иредавања о томе Год. 1880. нослала је ируска влада једну комисију на север да проучава слојд, а 1881. год. основано је у Бремену опште немачко удружење за ширење наставе у ручном раду, које је од то доба одржало многе зборове о томе. Основана су многобројна месна удружења, која издржавају школске радионице, осим тога иосебна земаљска и

нокрајинска удружења, као у Саксонској, Рајн ској нровинцији и ВестФалској. Год. 1882. сак сонско министарство спремило је 72 учитеља за ту наставу. У Берлину је 1887. год. основана прва така радиовица уз једну реалну гимназију. У Лвјпцигу је отворен посебан семинар за спремање нарочитих учитеља у тој настави. Посебан лист основан је у Бремену „В1Шег Гиг Кпаћепћапс1а1'ћеН;". Конгрес у ФранкФурту на Мајни ] 892. год. добио је статистичке податке од ЗСО занатлија о повољном резултату спреме оних шегрта, који су спремани наставом у ручном раду. У пруском сабору застунана је та ствар још 1884. год. У Француској је законом од 28. марта 1882. год. уведена обвезно та настава у свима народним и гр.ђанским школама. Енглеска, Швајцарска и Белгија помажу ту ствар. Од 1ћ83. год. уведена је та настава и у Румунији. Обавезно увађање те наставе у Немачкој у народне школе, нарочито је у круговима народног уч^тељства изазвало знатну опозицију и ако је било и присталица те наставе. Тако је .899. год. на веетФалској учитељској скунштини, један члан истицао, да та настава привикава децу реду и раду, изазива радост што су у стању' да иешто начине. Привикава их штедњи, образује их у укусу, чистоти облика, стриљењу. Има и хигијенски значај, а тако и (оцијалан. Олакшава избор заната. Даје познати чему деца нагињу, на што имају вољу и у чему су умешна. Својим личним радом, деца б ље уче унознавати робу, њену вредност и тако се могу сачувати од материјалне штете. Ако се уважи изрека једног педагога: да је ручни рад студија спољашњег света, онда та наетава није ништа друго, него иренгшање начела очигледности са сензоричне с®ере човечјег живчаног система, на моторичну СФеру. Са тог ст^новишта отнада тој настави задаћа, као да је она за то ту, да снреми децу за иоједине занате, као што се то до ире мислило. Иде се за тим, да настава у ручном раду ностане средиште наетаве, уједно она треба да буде основ целокупној настави. Некоји иедагози као Брдкман и Шерер хоће да она буде само донуна досадашњој настави и да се доведе у везу са осталим дисцинлинама н. нр. геометријом и цртањем. У ивом правцу су чињени многи покушаји у нојединим земљама. Ако се иолази са