Školski glasnik

Бр. 20.

Последњих десетина година објављени су тако знатни иедагошки списи, да се многи с необичним способношћу одали педагогији. М<ђу њима је нарочито стекао гласа пре две године преминули Алкантара Гарциа, управитељ Народног Ледагошког Музеја у Мадриду. Од његових спиеа знатан је: „Теопа у ргаИса <1е 1а еДисаМоп у 1а епвепапга" (Теорија и пракса васнитања и наставе). Дело има седам свезака, у њему је одабрано све из онште педагогије. Сви његови списи ироникнути су модерним и напредним мислима. Уз њега је знатан социјолог А. Иосада на свеучилишту у Овиједу. Од списа знатни су му: „Ро1Шса у епбспапга" (Политика и настава), „ЈДеаз рес1а§;'о^1са8 тосЈегпаз" (Модерне педагошке мислп). За најбољег сувременог педагошког ниеца сматра се: Мапие! В. Со8810 ; проФесор педагогнје на свеучилишту у Мадриду и управатељ Народног Педагошког Музеја (знатни су му списи : „Народно школство у ГПпанији" и „Учитељ, школа и ђаци") и Ф. Гин^р, проФесор на истом свеучи.гишгу (нанисао : „Студију о васпитању", „Васпитања и наука", „Поправљена педагогија"). У учитељским школама учп со педагогија од како се завела у 1841. год.. али разном мером, према томе којој категорији приаада завод. А у Шпанији је у томе као и у Италији; има три врсте учитељских завода, од тих су: елементарни ј читељски з води, киши заводи и у Мадриду средишњи учитељска завод. Образовање у средишњој школи у Мадриду, допуњује се Педагошким Народним Музејом. који је основмн 1882. год. Студирање Педагогије унанређено је краљевим отписом од 1. јануа; а 1904. год. који наређује, да ее у току од пет година уетанови уз свако свеучилиште катедра за педагогиј у. У Мадриду је то изведеио тако, да је управителЈ Недагошког Народног Музеја др. С08810, именован год. 1904. за проФесора псдагогије на мадридском свеучилишту. На развитак педагошке науке у Шпанији, имао је а има и сад М">ћан уплив Педагошки Музеј. Основан је 1882. нод називом „Мпкео сГ Јп81г1121опе рпшапа" (Музеј народног школства); задаћа му јс била, да проучава модерна педагошка питања, да унознаје шпањолско учител>ство с напретком педагогије у туђини, да допуњује спрему учитеља; но време је проширило круг његова рада, јер је већ 1887. год. узета у

Стр. 311.

програм рада реФорма шпањолских школа свију ступњева, проучавања педагогије и њених помоћнах наука, проучавање метода и увођење најбол>их, а тако исто и оснивање школа. У свему се може рад тога музеја означити у ова три смера: 1. Проучавање иедагошких проблема. 2. Ширење нроучавања недагогије стручним књижницама. 3. Проиаганда у корист проучавањем осведочених резултата, иредавањем и штампом. Године 1895. рад његов био је разгранат над школама свију стј нњева, а уз унравитеља музеја, иостављен је и његов застуиник; године 1901 отворени су били нови течајеви. Педагошки Народни Музеј у Мадриду, није копија педагошког музеја у Паризу нити оног у Цириху, него му је делокруг много шири. Не иде само за страним школством и з«кон 'давств м, нема еамо збирке и књижнице и т. д. као они, него развија велики утицај на васпитање народа предавањима, течајевима, било о пптањима општи*. било о иосебним, а стара се о даљем образовању учитеља. 0 посебним темама о којима се радило у Музеју, да споменемо ове : Сувремени педагошки нроблеми; физиолошка психологија као осаов педагогији; користи автропомерије и психометрије у гаколи; изучавање земљописа космогра®ије, ботанике, повеснице, права, израђивање пластичких маиа; собњи и школски намештај; п актично изучавање Физике, хемије, геолошје, зоологије снојене са излетима и покушајима; иовесница Мадрпда сиојена са оснивањем музеја и т. д., вредне су пажње аубликације што издаје Музеј. Музеј има богате збарке материјила за учење; планова гакола и гаколских зграда; гаколских радова; има књижчицу подељену у три дела : а) дела општа ; б) дела посебно недагошка; в) часописе и периодичне публикације из Европе и Америке. Прва два одељења имају 12.000 свезака. Уз Музеј иостоје два лабораторијума, јед*н за антропологију и ексиерименталну психологију, а други за Физику и хемију. Музеј има стално особље, управитеља, њему заменика, два секретара, проФееора педагошке антропологпје, ароФесора ариродних наука, књиговођу и послугу. Поред Музеја најврснија је установа за пшрење аедагогаке студије г Дп8Ши1шп 1Љге с1е еп8епапга" (Слободно удружењ^ за наставу), које издаје напред поменути часонис „Во1е1ш с!е 1а кшШисЈон Нћге с!е епвепапга". „Котепвку."

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСПИК